Divna Lulić Jovčić: Tri priče
BELOM BARKOM U NEPOVRAT U belini bolničke postelje jedva da se i nazirao. U poludremežu nametnutom lekovima, na putu do sna gde mu je pribežište i spas od nesnosnih bolova…
Zlatko Pangarić: YUGO
Tog kobnog jutra…Zašto odmah pišem „kobnog“ i otkrivam barem pedeset posto priče? Nema veze…Moto mojeg pisanja je: „Ništa ne brisati! Pogotovo početak!“ Sve je važno! Ili: nemaš ti pojma brajko…
Bojan Marjanović: PEPELJUGA
Čudno je raspoloženje u gradu krajem leta. Ljudi jure da uhvate svaki trenutak zabave koji su propustili zato što su radili nešto drugo. Odvratna atmosfera lažnog zabavljanja. Noć za gutljaj…
Jasmina Hanjalić: Kupujući hljeb
Kad god pomislim da sam sve čudne pojave i neobične ljude već vidjela ili barem za njih čula, pojavi se nešto ili neko da me ubijedi u suprotno. Nedavno sam…
Branko Baćović: ZAŠTO PIŠEM PESME?
E to se i ja ponekad pitam. Ljudi umiru od dosade, pa ipak se pesme čitaju manje nego umrlice. Možda zato što su previše subjektivne, jer objektivno gledano ljudi više…
Tamara Ćurčić: Pojedi to ili će doći čika policajac
– Ponovo brljaviš po tanjiru! – Ali mamaaa, ne mogu više… – Šta ti se ne sviđa? Pojedi to, ili će doći čika policajac i odvesti te u zatvor, a…
Ljiljana Tadić: ŽELJKA
Bezobrazna je i zahtjevna. Svjesna da gutam njenu metafiziku u dva zalogaja, ona se izvija u mojim rukama kao pijavica i vlažna para moje nepce urlikom boli i užitka istovremeno.…
Jasmina Hanjalić: Dajo
Jutro je mirisalo po svježoj rosnoj travi, nedozrelim jabukama, celeru i peršunu koji su rasli u vrtu jednospratne kuće na četiri vode. Bistro je i sunčano, a pjetlovi kukuriču s…
Zlatko Pangarić: DVA LETA I ZIMA
Izležavali bi se poput guštera na prepodnevnom suncu, lečili lošu volju, a onda oko devet-deset sati pecali sa keja, ili sa senovite obale među stablima srušenim u vodu… Popodne smo…
Dragana Džajević: Neka raste i kopni u zemlji
Škripnu gvozdena starinska kapija. Betonska stazica smeštena među nisko potkresanom živicom, pruža se mom laganom koraku. Preko zelenila žive ogradice izvijaju svoja tanana, trnovita tela, baštenski manekeni, ruže puzavice. Mirisne…
Miroljub Todorović: Sve je signal
(Kratke priče, snovi, nađene priče i slike priče) MARKS (u kartoteci pruske policije) Srednjeg je rasta, 34 godine star. Uprkos najboljim godinama kosa mu je već proseda a brada, koju…
David Kecman Dako: Košmar, druga obala
(Nestajanje) Zamagljen prozor. Otvorilo se nebo. Pada sneg. Zagnjuriću glavu u dlanove, palčevima što jače stiskati slepoočnice sve dok ne iščezne košmar za koji svi koje znam govore kako je…