Miroljub Todorović: UMETNOST – TAJNO PISMO BIĆA

Image and video hosting by TinyPicPercepcija – izvorno čovekovo iskustvo.

*
Govorljive stvari, opredmećene reči, višesmisleni znaci.

*
Razumevanje – osnovni fenomen međuljudskih odnosa.

*
Tumačenju i poimanju nužno prethodi razumevanje.

*
Hermeneutika – od grčke reči hermenéuein (hermeneús, hermeneia) izreći, izraziti, objasniti, tumačiti.

*
Da li nešto poimamo samo u slučaju kada nam se rasvetli njegovo značenje?

*
Egzegeza – praksa tumačenja.

*
Značenjski oblici – opredmećenje duha (čoveka).

*
“Oblik u govoru ima jasno zrnatu strukturu i podleže kvantitativnom opisu.“
(Jakobson)
*
Svaka reč u apejronističkoj pesmi ima svoju punu semantičku i ssintaksičku vrednost i značenje.

*
Ka suštinskom utemeljenju poetike signalizma.

*
Poezija – jedan od oblika čovekovog samorazumevanja.

*
Moć reči da utkana u pesmu znači mnogo više.

*
Eksperimentom ka otkrivanju onih tajni koje jezik još uvek skriva.

*
Od dosegnutog ka nedokučivom.

*
Eksperiment u signalizmu – delotvoran i postojan stvaralački postupak.

*
Identifikacija subjekta i predmeta jedno od ishodišta fenomenološke poezije.

*
„Moderna svest koja nastaje, takođe je deo jedne kosmičke igre, novo slaganje elemenata u vedrini duha.“
(Miodrag Pavlović)

*
Kako otkloniti sumnju u samorazumljivost pravilnog poimanja značenjskih oblika.

*
Od vidljivog ka nevidljivom.

*
Novi modeli pesničkog jezika u signalizmu.

*
Da li je u neoavangardi i dalje smisao bitna osnova jezika?

*
Reči kao materijalni znaci.

*
Reči izvan značenja.

*
U aleatornoj, fenomenološkoj, tehnološkoj i šatrovačkoj poeziji, deestetizacija pesničkog jezika.

*
Trošnost jezičkog tkiva.

*
Intuitivno razumevanje značenja.

*
Kako istraživati sam znak kao znak bez obzira na značenje?

*
Govor je, za hermeneutiku, jedan od glavnih značenjskih oblika.

*
Da li je pred-razumevanje nužni uslov svakog razumevanja?

*
Svođenje jezika na jedan skoro nulti stepen značenja u konkretnoj i vizuelnoj poeziji otkriva nam njegovu materijalnu strukturu.

*
Da li je reč svojim opredmećenjem u pojedinim oblicima signalističke poezije i uništena?

*
„Ja sam neumoran, savestan, smućen i zapleten zanatlija reči.“
(Dilen Tomas)

*
Poetski izazovna ontološka slika sveta.

*
Za Gastona Bašlara poetska slika je osnovni izraz tvoračke imaginacije.

*
Umetnost – tajno pismo Bića.

*
Kako pomiriti sebe s trenutnom slikom sveta?

*
“Jednostavno, živimo preobražaj sveta…“
(Karel Tajge)

*
Jezik u pokretu, u beskrajnoj igri stvaranja.

*
Označujući karakter znaka.

*
Izvorno zasnivanje bitnih teorijskih postavki signalizma?

*
Iz neposredne stvarnosti život govora.

*
Za Rolana Barta “govor je nepovratan“.

*
Kako značenjski oblici stvaraju značenjske sisteme?

*
Ništa ne stoji iza reči, sve je u njoj i ona je sve.

*
„Prošlost jezika vodi direktno u njegovu budućnost.“
(Frensis Ponž)

*
Znak i reč u značenjskom polju konkretne pesme.

*
Iz ontološke suštine pesničkog oblika.

*
Ka metafizici konkretnog.

*
Pored drugačije upotrebe jezika neoavangardno delo odlikuje i drugačija forma.

*
U apejronističkoj pesmi imaginativna vizija kosmosa i sveta.

*
Po fenomenologiji treba opisivati a ne objašnjavati i analizirati.

*
Za Huserla je fenomenologija „deskriptivna psihologija“.

*
Govor – najfleksibilniji i najbolji znakovni sistem.

*
Kako osvojiti veštine razumevanja?

*
Iz tamnog vrtloga poetskog.

*
U potrazi sa formom.

*
Značaj komunikacije za razumevanje jezika i značenja.

*
Kako odrediti domašaje i granice komunikacije?

*
U signalizmu je poetski horizont otvoren na nov i drugačiji način.

*
Za Rolana Barta „delo je određen samostalni entitet“ koji zauzima deo prostora dok tekst predstavlja „metodološko polje“.

*
Svest i vizija – dva sistema sveta.

*
Umetničko delo kao opredmećenje čoveka.

*
Kako ispoljiti iskonsko biće svog jezika?

*
Iz ponornih reči zebnja bivstvovanja.

*
Lingvistička aktivnost, tvrdi Vitgenštajn, ne sastoji se u imenovanju stvari. Za njega osnovna funkcija jezika nije u imenovanju već u opisivanju.

*
Kada delo postaje izraz ljudske sudbine?

*
Prostor i stvari – san i stvarnost.

*
Da li u neoavangardnom pesništvu, kako tvrde neki kritičari, nije više predmet poezije Kosmos već samo Haos?

*
Za Barta delo ne predstavlja proizvod već znak, i to znak nečega što ga prevazilazi.

*
Iz žarnih čvorišta jezika.

*
Čitanje dela, tvrdi Bart, zadovoljstvo je potrošnje.

*
Čarolija reči.

*
Verbo-voko-vizuelni dinamizam signalističkog dela.

*
Stvaralačka sloboda kao “svetkovina duha“.

*
Prema nekim teoretičarima književno delo kao „estetski predmet“ sačinjeno je od četiri sloja: od sloja zvučanja, od semantičkog sloja, od sloja predmetnosti i od asocijativnog sloja.

*
Kako ustanoviti nova vrednosna merila za ocenjivanje dela neoavangarde?

*
Ići za svojim vizijama.

*
Kod vrednovanja jednog umetničkog dela ne može se isključiti ni njegova vremenska (istorijska) pozicija.

*
Vreme – gradivni element ontološkog rasuđivanja.

*
U poimanju stvari Hajdeger vidi ključni način „bivanja u svetu“.

*
Poetsko određivanje strukture svemira i sveta.

*
„Bog poezije je nespoznatljivi bog, daleki bog. Bog čija misao doprinosi ne da se stvara, ili da se nastavi stvaranje, već da se stavi u pitanje poredak stvari.“
(Iv Bonfoa)

*
Rečima, znacima, gestovima, zvukom i njihovim preplitanjem i sjedinjavanjem u osmišljena, provokativna i inspirativna dela osvajati nove prostore umetnosti.

*
Uvek tražiti unutrašnji poriv i pokriće za svoje delovanje.

*
„Stvari se mistično zatežu u reči.“
(Gotfrid Ben)

*
Materijalna dimenzija jezika.

*
Zgusnuta slika svakodnevnih realija u šatrovačkoj pesmi (prozi).

*
Signalistička kreativna laboratorija, laboratorija za reči, znakove, zvuke, gestove, tvoračke elemente signalističkog intermedijalnog dela.

*
Indeterminizam – jedna od odrednica delovanja neoavangardnog umetnika.

*
„Ljudi veruju da razum upravlja rečima. Ali dešava se da reči okreću svoju snagu protiv razuma.“
(Fransis Bekon)

*
Nesputana kreativna sloboda – inspirativno vrelo neoavangardnog umetnika.

*
Da li su reči samo „činjenice“?

*
„DADA je naša žestina.“
(Tristan Cara)

*
Dah praznine iz potrošenog govora.

*
Šta bi to bila „integralna dimenzija teksta“?

*
Za neke teoretičare književno delo nije realni već intencionalni pregled.

*
Forma je temelj. Iz forme nastaje delo.

*
„Jezik je virus.“
(Vilijam Barouz)

*
Duboki apejronistički prodori u nesvesno.

*
Lakanovsko istraživanje porekla i funkcije govora i pisma.

*
Ontološki obrt hermeneutike preko jezika.

*
Za Hajdegera supstanca čoveka je egzistencija.

*
Kako tematizovati prazninu?

*
Eksperiment je jedna od prvih mogućnosti da se književnost i umetnost oslobodi ustaljenih konvencija i šablona.

*
Signalističko delo i teorija vrednovanja.

*
„Ontološka ‘istina’ egzistencijalne analize izgrađuje se na osnovi izvorne egzistencijalne istine.“
(Hajdeger)

*
Ogoljena slika stvarnosti u šatrovačkoj pesmi (prozi).

*
Prema Abrahamu Molu i Maksu Benzeu opšta teorija umetnosti samo je deo opšte teorije komunikacija.

*
Kako doći do apsolutnog vrednosnog suda o umetničkom delu?

http://www.miroljubtodorovic.com/
http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/signalizam/index.php#_rastko
http://signalism1.blogspot.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *