Category Archives: Proza

Krunoslav Šetka: Poslovni smiješak

Bude tako nekih dana na poslu kad vrijeme veoma sporo prolazi. Nakon što se uradi svakodnevni rutinski posao i pregledaju web portali, pogled odluta kroz prozor na prozore zgrade preko puta. Ne volim zgradu preko puta jer stalno imam osjećaj

Senka Vojinović: Babe i žabe

        Sunčevi zraci provlačili su svoje zlaćane prste kroz bujne krošnje drveća. Svaki listić presijavao se i lagano podrhtavao na svežem povetarcu. Potok je bučno šumio i na svom putu milovao beličaste oblutke koji su se nazirali sa bistrog dna.

Zoran Škiljević: MOGULI (odlomak iz romana „Nojeva barka“)

Krstivoje Ćaćić, zvani Darije i Života Čvorugić, u čaršiji poznatiji po nadimku Plinije, obojica golišavi, utegnuti u šarene bade mantile i sa istim takvim kapuljačama na glavi, bezmalo nalik na fratre u cirkuskom izdanju, baškare se sve u šesnaest u

Zdenka Feđver: NE DAJ SE INES*

April je. Celo dvorište se zeleni, dren je prvi olistao i procvetao, za njim i višnja, sa lišćem i cvetovima buknuo je i jorgovan u svoj svojoj lepoti, ubrzo će i jasmin zamirisati, božur je sav u pupovima, narcisi i

Sande Dodevski: SlATKO OD KAJSIJA

Još uvijek pamtim jedno dugo, dugo putovanje vozom od Splita do Skopja u sada već davnoj 1963. godini, a neposredno nakon zemljotresa koji je početkom avgusta zadesio Skopje… Nepregledna šatorska naselja po parkovima, uniformisani omladinci i omladinke – vojnici iz

Vladimir Radić: Tri puta

Promicali su farovi automobila. Bilo je veče, mrak se spuštao. Mora da si skrenuo negde gde nije trebalo, mora da si otišao na neku pogrešnu stranu. Možda tamo gde se gradilo. Možda. Ili si se zapleo u nekoj od onih

Dušan Đorđević: Pečatirana smrt

Starica dečijeg lica nije odvajala oči od neba. I plakala zviždukom koji je celio napukle grudi. Umivala sebe orošenim vetrom, ozarena što vidi svoju siluetu u slepilu ozeblog sunca koje nestaje i javlja se na tren. Sa otpusnom listom bez

Anđelko Zablaćanski: VEŠALA

(Po motivima priče koju je pisac čuo u svom detinjstvu) Nekada davno, posle dugogodišnje potere za njim, žandarmerija uhapsi velikog prevaranta i lopova. Pošto je uči-nio mnogo krivičnih dela krađe i pljački naroda i državnih dobara na suđenju mu je

Elmir Đoković: Božo Vrećo ili sloboda izbora

KOLUMNA Off line Koristći današnji novogovor i takozvanu političuku realnost Božo Vrećo je Srbin iz Foče, koji je prešao živjeti u Sarajevo,da pjeva i to ni manje ni više negi sevdalinku, za koju bi bošnjački nacionalisti rekli da je samo

VELIBOR MIHIĆ: GOLUB NA MUŠTIKLI

(Izbor iz knjige reportaža) ČOVEK KOJI JE ZABORAVIO DA JEDE Bilo je, to, one godine kad su me, kao kusog psa, poterali maler za malerom, ali, nekako sam se izvukao, doduše, uz mnogo lude sreće i nekoliko manjih „ožiljaka“. Ali,

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ:    D A N I

     Biće u četvrtak ujutru, rečeno im je. Veliki praznik, prolazi joj misao kroz glavu, a odmah potom, i šta treba sve učiniti da se jutro toga dana umiri,  da ne izazove nesuglasice, da ne ekskalira u verbalni sukob. Praviti

Senka Vojinović: Pavle

Pavle je polako koračao, šutirajući retke kamenčiće na putu. Nikud mu se nije žurilo. Tačnije, nije imao kuda da ode. Reklo bi se da dečak sa svojih dvanaest godina ima da radi gomilu stvari u slobodno subotnje poslepodne. Ne i