Category Archives: Proza

Veljko Bosnić: LAGANA PJESMA ZA NOĆ

KRATKI REZOVI Kljiga druga Cjelu noć kiša je bespekorno lila kao iz „kabla“, sva moguća voda je kinula i jurnula ovim prevojom i ivicom mog kreveta koji smješno visi na kraju ove slike.Posljednje kapi zvonko biju od krovni prozor koji

Aleksandar Ćuković: Supa iz kesice

Knjige koje nije imala kome pokloniti odsutno su i u ritmu pucketale prstima po snuždenom stolu. Govor koji nije imao ko da čuje, zamišljeno je i blijedo zurio u niski plafon. Kadar koji nije imala sa kim podijeliti, džentlmenski se

Vladimir Radić: Trinaest vrata

„Čas se završio?“ upita Saša. „Završio se, nema više!“ reče Erika veselo, na kapiji, u prolazu. Zamahuje crnim koferčićem s violinom. Ćao, idem.“ „Dobro onda, ćao.“ Erika odskakuta niz ulicu u svetloj proletnjoj haljini. Sunčano je. Saša prođe kroz kapiju,

Mirko Škiljević: LAKŠE SE DIŠE

Incident se dogodio tačno u podne, središnjeg dana radne nedelje, petnestog dana tekućeg meseca. Veoma čudna koincidencija ali tu se ništa ne da dodati ili oduzeti. Akotije Pušić je sedeo u svom automobilu. Blinkala su sva četiri migavca. Motor je

Ljiljana Šarac: Odlomak iz romana ,,Zid tajni“

Cetinje, 1890. Sećam se da sam sedela na tronošcu u ćošku i gledala u pantalone i široke šlepove zagasitih haljina koji su prolazili mimo mene. Šuškale su krute tkanine, uvijale se oko nogu i mirisale na bosiljak, zrele dunje, a

VELIBOR MIHIĆ: RAZVOD

Sve se završilo u ciglom trenu, munjevito! Posle Borke, ja sam pristupio stolu da „stavim“ svoj „promašen“ potpis. Nekad sam potpisao da hoću s njom, a sad da neću! Isti potpis! Neverovatno, ali i isto penkalo! A između ta dva

Marnok Zor: KAKO JE NIKOLA NALJUTIO NIVU

Te jeseni Nidža se zaputio na pijacu automobila. Polovnjaka naravno. Obilazio je izložene modele i svaki ponaosob zagledao. Pažnju mu je privukla neobično niska cena jednog terenca -Ovo mora da je u evrima, zar ne?-upitao je vlasnika, starijeg gospodina koji

Senka Vojinović: Timor

Dečak se igrao sam na dvorištu, na uskoj betonskoj stazi što je vodila od kuće do kapije, sa obe strane oivičenoj niskim zelenim rastinjem. Bilo je tu hortenzija, božura, živice i tek zasađenih borića. Malo dalje od nizova žbunja uzdizalo

Miroslav Pelikan: BERNARD SIMON

Mihovil Vraz nehajno je odmaknuo sijede pramenove sa znojnog čela. Nikada kraja ovom putu, a toliko mu se radovao. Vlak se polako kretao ili se to samo njemu pričinjalo. Krajobrazi su lijeno odmicali ispred prozora sa zamazanim staklima, izmjenjujući se

Zoran Škiljević: LJUTIĆ

(Odlomak iz romana „Nojeva barka“) Nedelja beše. Gradski emir slavio je krštenje svog šestog, kako sâm reče, jubilarnog žgebčeta. Emir je bio srećan. I svi su bili srećni. Svi u prestonici. Pope naročito. Zvona sa gradskih crkava oglašavala su se

Čedomir Janičić: Izvan fokusa

Pravim se da uživam dok slušam džez. Melodija dosadno odskače sinkopama, instrumenti se smenjuju varijacijama na osnovnu temu, ni radosna ni tužna, emocionalno i intelektualno neutralna, slepa kao zid u čekaonici… Otpijam gutljaje burbona kog takođe ne volim, sedim u

Zdenka Feđver: TVRDOGLAVI STARAC

Iz komšijske bašte ušunjao se u moje nozdrve miris bagremovog cveta i traje li, traje. A u srce se zario zov mog starog kraja i zove li, zove. Dugo sam se kolebala da li da odem. Nije da stalno izbegavam