Category Archives: Proza

Krunoslav Šetka: Rodan

Bio je podstanar i strepio je svakog trena kad će mu gazdarica opet, nenajavljeno, upasti u stan. Molio ju je više puta da se najavi prije nego misli doći, no ona je smatrala da se ne mora najavljivati jer je

Danijel Genov: NA KRILIMA SLOBODE (ODLOMCI)

NA KRILIMA SLOBODE(ODLOMAK) Još od osnovne škole, Olivera je pratio osećaj da su mu roditelji gotovo za sve uskraćivali pravo odlučivanja, da su previše upravljali njegovim životom, da su mu se mešali za razne sitnice, da su bili nezainteresovani za

Kosa Pakuševskij: SVIRAČI BABINOM TODORU

„Mama, ko je babin Todor i zašto uz tog Todora ide uvek i pusti Ale?“, pita me sin porukom. Kako su kontakti uživo sve ređi i poruke postale svakodnevnica, odgovaram svom sinu da je babin Todor, a i pusti Ale,

Danijela Milosavljević: ROĐENJE

Slike iz naših života smenjuju mi se pred očima dok lagano pakujemo stvari u kofer. Svaku stvar za delić sekunde zadržim duže u ruci, a onda je spustim. Želim da produžim vreme, da ga rasteglim do neizbežnog. Puštam je da

Милица Јефтимијевић Лилић:  ЗЛАТОУСТИ

На обронцима града остаци  измаглице висе као делови плаштакоји је извучен из пожара.Из даљине изгледа као да град лебди на небесима. Јутро изненада нахрупи на високе прозоре болничке собе. Сунчева светлост снажно пробија у собу као да хоће да потисне

Sovjeta Grubešić: 30 milja

Tiho, tiho…ispod sjenki kultiviranog grmlja, a ipak na cesti, provlačila se poput podzemne prilike izašle na tren u neki novi svijet.Usput osluškujući plač  žene na vanjskim vratima, prvo diskretnu a onda sve jaču svađu muškarca i žene, zapažala je  žar 

Jadranka Čavić: Buktinja nade i zaborava

                  Hodao je Balkanskom ulicom svog opustošenog grada u društvu zimske magle što upravo poriče popodne. Pomislio je kako mrak ima još malo vremena da upali svetiljke i kako ništa tako kao zima ne može da pokaže prave boje stvarnosti.

Милица Јефтимијевић Лилић: БЛИСКИ СУСРЕТИ

Milica Lilic

Улазили су у зграду добро расположени са рукама пуним кеса враћајући се из куповине. У сусрет им је долазила млада комшиница која се са породицом недавно доселила. Поздравила их је и приметила да је лепо да јој дан започне сликом

Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ: Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ

Jutros mi je procvala, samonikla, crvena bulka , u žardinjeri svetlo zelene boje, na mojoj terasi, među egzotičnim, začinskim biljem.             Moja pesma BULKA URONJENA U SUNCE – OCU, koju sam napisala 1972, kada sam imala 18 godina, objavljena je

Слободан М. Чуровић Апис: Звона испод мора

Звао се Илија Бестијанов. Непредвидивом и неухватљивом вољом судбине (те вјечите и неухватљиве земаљске варалице и циркусанта) рођен је из чудне мјешавине шпанског Јеврејина, Абрахама Ешкеназија и Рускиње Наташе Ивановне, негдје у Сибиру. Дјетињство је памтио по сасвим обичним детаљима,

Danijela Milosavljević: MANDALA

U glavi joj je brujao iskonski zvuk OM, ispunjavajući njenu unutrašnjost koncentričnim krugovima. Lagano podrhtavajući, krugovi su se punili kvadratima, a ovi trouglastim strukturama. Urezivala je mandalu negde po unutrašnjosti svoje lobanje, prizivajući univerzum da se useli u nju. Pokušavala

Jadranka Čavić: Maske

Navukao je crnu masku preko maske od lica i sa prorezima umesto očiju uputio se ka uskomešanoj gomili s naređenjem iza sebe. Kao čovek, bio je kupljen platom i poništen maskom. Ova je potirala i zvuk njegovog imena koje neko