Category Archives: Proza

Bratislav Nešić: DUNJA

Papirne lepeze, cvetne marame, šarene konfete, crvene balone bacao sam na tebe kada si prolazila ispod moga prozora. Krao sam ljiljane iz gradskih parkova da ih ostavim na pragu tvoga stana. Smejala si se mojim grubim šalama, glupim pokretima, nezgrapnim

Vladimir Radić: Tri puta

Promicali su farovi automobila. Bilo je veče, mrak se spuštao. Mora da si skrenuo negde gde nije trebalo, mora da si otišao na neku pogrešnu stranu. Možda tamo gde se gradilo. Možda. Ili si se zapleo u nekoj od onih

Zoran Škiljević: PLAVETNILO

Suva duša je najbolja, zborio je čuveni Heraklit. Njegovi savremenici, kao i potonji poštovaoci njegovog dela, zvali su ga „Mračni“. Ali za mene je oduvek bio lučonoša! Suva duša – čista duša, neukaljana opačinom i neubijena životom, tako sam to

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: DALEKO OD STVARNOSTI

Fotografija je skliznula između starih isečaka novina. Nije ni znala da negde postoji, zaboravila je da je ikada i postojala. Na njoj je dominirala iznenadna zatečenost. Setila se, kako je napušteni čamac na usamljenoj obali, tremutak pre snimanja prosto mamio

Miloš Nastić: PLAVO SRCE

Jedno plavo srce nakon par godina tišine najednom se javi. On se iznenadi!… I ono poče da priča kako je ljuto zbog tamo nekih trica i ludosti iz prošlosti, želi da mu da do znanja da je pojelo njihovu ljubav.

Milica Tasić: PLAČ KOLIBRIJA

Briznu tmur na ožiljak spuštajući se niz spekle emocije. Kroz obnevidelost migolji se linija, krivudajući probija zgužvanu kožu hoteći da se prikači za pokidanu nit iza zgara, iza bujice tajni što potapa telo. Misli, sklonite ih daleko! Neka prokrvari belina!

Andreja Hrašćanec Jezeršek Malta: Java ili san

Vruć je dan. Sunce besramno prži. Kožu. Kosu. Mozak. Tijelo. „O, jebi ga…“ uzdahne Mia i uđe u portun. Otključa prva vrata lijevo. Uđe, zalupivši vratima. Ovaj put nema onog uši parajućeg:“Bum!“ kada vrata tresnu uza štokove. Čudno. Okrene se.

Zoran Antonijević: Razgovor sa mačkom

Sve vreme sam ih posmatrao. Mačka je brižno lizala svoje mače koje se o nju privijalo očajnički odajući utisak bespomoćnosti jednog bića što je tek došlo na svet. Jedini oslonac, jedina sigurnost bila je majka. Nakon rutinskog maženja i dojenja,

Jelena Glišić: BUNAR

Noć. Crna kao bezdan zjenice njene majke koja je prije nekoliko minuta ugasila sva svjetla i otišla na spavanje. Lijevim obrazom i vrhom nosa naslonjena na staklo prozora, šarala je pogledom po tami, pitajući se da li je to što

Veljko Bosnić: LED I SAN OPIRU SE ČESTO

Širokog srca pokušaću i ovoga puta da opišem krajolik koji me gnječi kao staru sliku sklonjenu iza heklanih teških zavjesa do sjeverne strane kuhinje.omale sobice urasle u brdo voćnjaka i sela. Hladnoća brije iza prostora-slike koji je ram sam od

Adi Jašarević: Čovek teži slavi

“ …Čovek teži slavi, a žena sreći…“ Dragan M. Jeremić-esteta-filozof… Adi J. je sjedio u svojoj trofejnoj sobi i pušio cigaretu za cigaretom-težak miris Cohibe je ispunjavao veliku prostoriju…uhvatila ga je putna groznica-pomalo smiješno,i dalje se plašio letenja…Trofejna soba bila

Marko Mrazović: DUŠA NA PARČE

Vrata su se otvorila i Dragoljub je ušao u radnju. -Dobar dan gospodine Prazan. Šta bi ste želeli danas?- upita hladno prodavac. -Sin mi se ženi.- odgovori Dragoljub. -Želeli bi ste naš komplet za venčanja? To je pet hiljada dinara.-