Category Archives: Proza

SVEČANO OTVOREN JUBILARNI DESETI MERLINKA FESTIVAL

Desetogodišnjica postojanja festivala SVEČANO OTVOREN JUBILARNI DESETI MERLINKA FESTIVAL Četvrtak, 6. decembar, Dom omaldine Beograda Deseti, jubilarni, međunarodni festival LGBT filma „Merlinka“  svečano je otvoren u punoj Velikoj sali Doma omladine Beograda. Festival je otvorio Boban Jevtić, direktor Filmskog centra

Slađana Belko: Dnevnik ljubavi jednog leptira

….bio sam danas na jednom mjestu, u jednoj šumi i vidio sam jedne tragove. Nisam bio siguran da li su od peta ili prstiju. Sad razmišljam da dovedem sve sumnjive radi rekonstrukcije radnje. ŠTA MISLIŠ? ….postoji li taj Alef u

Vladimir Radić: Na vratima ’E’

U sobu uđe bolničar, sestra za njim. Bolničar ispred sebe gura invalidska kolica. Sestra brzim, veštim pokretom skide pokrivač s tebe, bolničar te pridiže ispod leđa, uze ispod pazuha, bolničarka za noge. Prebacili su te u invalidska kolica. Sestra pridržava

Miloš Petronijević: KURVA

– Ene, gle, kako je lepo procvetala trešnja… Opet će tebi tvoja nana praviti slatko – govorila je moja baka, gladeći me po kosi, dok sam se držala za njenu suknju i odignute glave posmatrala svetle senke u hladovini njenih

Slađana Belko: Noć „duža od vijeka“

Da je FB postojao pre 37 godina pisalo bi sledeće: diplomirani sam ekonomista već tri nedelje, odlazim kod mentora na dalje dogovore (pokojni je odavno, neka mu je laka zemlja, da ga ne imenujem). Na ekonomiji je diplomski ispit formalnost.

Miroslav Pelikan: NASLJEDNIK

Svake subote i nedjelje, već iza osam sati na Francuskom trgu, Bogumil Carek, vlasnik štanda iz čuvene porodice antikvara, raspremao je svoju skromnu ponudu, očekujući, no ne pretjerano, kako bi danas mogao nešto prodati i pokušati barem namiriti dug za

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MATRJOŠKA

ODLOMAK IZ NEOBJAVLJENOG ROMANA Morala je ipak da reši da izađe. Tri dana je provela u stanu. Obavljala je kućne poslove i gledala televiziju. Ili bi pričala sa decom kada bi bila tu. Prazna kao ljuštura napuštene školjke. Bez osećanja.

Miloš Nastić: KNJIGA I JA

Sjećam se kao dječak dobio sam na poklon jednu veliku knjigu. Isprepadala me. Šta će to mojoj cijenjenoj glavi? Isti dan sam na policama đedovog kabineta susreo novo brdo još debljih knjiga. Do tada ih nisam ni primjećivao. Bio sam

Mirko Škiljević: NEŠTO LEPO

– Reci nešto lepo – Jednog kišovitog, izluđujeće dosadnog nedeljnog popodneva, u ono doba kada se ništa ne mora činiti, umotana u čupavo ćebe, sklupčana u dnu otomana, tromim, lenjim glasom, izgovorila je moja bivša draga. – Neću. Boleće me.

Miroljub Todorović: PATOSIRAH SE (Šatro priče)

POŠTAR Neko je dugo i uporno šamarao zvonce na vratima gajbe. Nije bilo rano ali ne gotivim da me u ovo vreme uznemiravaju. Cirkam kaficu, odvajam uši za sentiš mjuzu, kužim vesti na kompiški, kontam šta ću danas da cepam.

Vedran Volarić: Ulomak iz romana „22 stoljeća“ (1. stoljeće, Voda)

Kretali su se najbrže koliko su ih noge mogle nositi; najprije su jurišali, potom umjereno trčali, a na kraju jedva hodali. Dvojica visokih i mršavih muškaraca dugih tamnih brada, teško su punila pluća toplim zrakom. Sunce je pržilo na sve

Ranko Zosmarić: HOTELSKA PRIČA

Te večeri niko nije očekivao bilo kakva iznenađenja. Posebno ne ona neprijatna. Ipak, očekivali ili ne svi su bili neugodno iznenađeni kada su na podu našli onesvešćenog čuvara, a par metara dalje otvorenu fioku koja je trebala da bude zaključana.