Јелена Гавриловић: Женске приче и песме из „Преслице“
САЖЕДНИЦЕ Ако која нероткиња жуди за дететом испод сисе, плодом своје утробе, нека љубавише испод дрвета на којем је ластавичје гнездо. А гнездо да буде пуно птића. И после љубависања,…
Kosa Pakuševskij: VOLETI ZA NJIH
Bio je njihov Elvis, njihov Džordan, bio je tajno sanjarenje svake devojčice, i uzor svakom dečaku. Bio je plavokos, visok, tih i pažljiv prema svima. Na sportskim takmičenjima bio je…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ – NOĆ
Pravo je umeće podneti nepodnošljivo. Tomas Bernhard (GEHEN) ,,Preobražaj. Jednom sam pročitao da depresivni ljudi svoje krize mogu da prevaziđu tako što će iz noći u noć biti sprečeni da…
Kosa Pakuševskij: VOJVODINA JE SABRALA
„I reka ponese slamku!“, napisa davno Leonid Leonov. Kao da i danas čujem svog profesora Sretena Marića kako nas provocira ne bismo li šta rekli posle njegovih uvodnih reči o…
U nedelju počinje 15. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa
Predavanjem “Zamagljena pozadina: Crni performans kao politička ontologija“ Thomasa DeFrantza, koreografa i teoretičara iz Njujorka, 23. oktobra u 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) počinje ovogodišnji 15. Kondenz –…
FEMINIZAM ~ DA ILI NE?
TEKST: Vesna Disić Postaviti danas takvo pitanje možda zvuči nesuvislo, ili čak jako čudno. Opšteprihvaćene sintagme i tvrdnje o ljudskim pravima toliko su, naoko, poznate. „ Žene treba da budu…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: NEGDE IZBLIZA
Gde bih volela da sam sada, da li sam zadovoljna gde se nalazim? Privlače me krajnosti, u većini slučajeva: što manje narušena civilizacijom, divljina, ali i prestonični grad, metropolis (posebno,…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: ČEŽNJA
Plenio je svojom prostornom neuhvatljivošću i izvijenim lukom, kada se promeni pravca, najmanje nada.Privlačio je otvorenošću, nestajući u nevidljivim daljinama.Tražio je da se istražuje.I nikada da se istraži. Skrivao se…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: AVE MARE
Hrid nad morem. Isklesana burama, morskom vodom, kišama. Galeb raširenih krila useca svoj krik u zaustavljenu tišinu. Ribarski brod oglašava sirenom ulazak u luku. Razliveni oblaci, različitih sivobelih nijansi i…
Мирољуб Тодоровић: ПУН ФАЗОНА КАО МАЧКА БУВА (Шатро приче)
РАЗМЕНИЛИ СМО ЖВАКУ И МОБИШКЕ Нагазио сам је на слављу у Скаџи. Висока блондина, с макси намештајем, дугим батацима, јебозовне фаце. Одлепио сам начисто. Била је у друштву. Разменили смо…
СЈЕНКЕ ПРЕГЛАСНИХ МИСЛИ или ОДУСТАЈАЊЕ ОД КРХКИХ РИЈЕЧИ
„Ишчезавају разговори у дубинама наших бића” (В. Милачић, Фотографије) „Искони бје Слово” – гласи гласовити почетак асиноптичког Јеванђеља (потоњег у Четворојеванђељу); онај исходишни битијски пунктум свега постојећега – оно само…
Čedomir Janičić: LOT
1. On je bio večno mlad, siroče, bešćutan, vođen tamo gde nije hteo, bez želja, bez strasti, bez uvrede ako mu neko stane na ime ili senku. On je bio…