Category Archives: Proza

Zoran Škiljević: ONA, ON (Odlomak iz romana „Nojeva barka“)

ONA Ona, Anamarija, nije bila izrazita lepojka, ali teško da bi se za nju, crnokosu i crnooku, dugonogu mršavicu, moglo reći pak da je bila ružna, daleko od toga, možda pre da je čak i zgodnjikava. Ipak, rečju, izgledom prosek.

Jagoda Kljaić: Ukradena, pa vraćena radost

Žena ni sa čim nije bila ponukana, nisam je ni mogla pitati o nečemu o čemu nisam ništa znala. Jedva mi poznata, samo smo jednom u društvu sa zajedničkom prijateljicom popile kavu. Bit će da je osjetila. A možda se

VELIBOR MIHIĆ: MOJA HAIKU PROZA, KOMENTARI U KURZIVU

Ležim pod nebom. Leto na meni leži. Jesen me sluti. – Osećam se kao akvarel!... Taban i travka. Beži prutić, zeleni. Mrav svojim putem. – Šta ću sa svojim razlozima?!… Putić sni ušće. Velika voda mami. Samo oseka. – Dešavalo

Aleksandar Ćuković: Indijanac u supermarketu

Digoh glavu poput nekog teškog bolesnika. Ne mogu da ugledam ono što tražim. Supermarket je neviđeno veliki. To mi uporno govori onih četrdeset kasa sa desne strane. Kao mač mi vise nad glavom i ometaju me u, sada već očajničkom

Vlado Gasperov: Trenirka

Najviše me ljuti to što je ostala kukavica i otišla bez riječi objašnjenja. A toliko sam se mnogo trudio uliti joj mrvu samopouzdanja. Mislio sam , bolje rečeno nadao sam se, da sam uspio. Barem djelomično. Bio sam uvjeren u

Krunoslav Šetka: Poslovni smiješak

Bude tako nekih dana na poslu kad vrijeme veoma sporo prolazi. Nakon što se uradi svakodnevni rutinski posao i pregledaju web portali, pogled odluta kroz prozor na prozore zgrade preko puta. Ne volim zgradu preko puta jer stalno imam osjećaj

Senka Vojinović: Babe i žabe

        Sunčevi zraci provlačili su svoje zlaćane prste kroz bujne krošnje drveća. Svaki listić presijavao se i lagano podrhtavao na svežem povetarcu. Potok je bučno šumio i na svom putu milovao beličaste oblutke koji su se nazirali sa bistrog dna.

Zoran Škiljević: MOGULI (odlomak iz romana „Nojeva barka“)

Krstivoje Ćaćić, zvani Darije i Života Čvorugić, u čaršiji poznatiji po nadimku Plinije, obojica golišavi, utegnuti u šarene bade mantile i sa istim takvim kapuljačama na glavi, bezmalo nalik na fratre u cirkuskom izdanju, baškare se sve u šesnaest u

Zdenka Feđver: NE DAJ SE INES*

April je. Celo dvorište se zeleni, dren je prvi olistao i procvetao, za njim i višnja, sa lišćem i cvetovima buknuo je i jorgovan u svoj svojoj lepoti, ubrzo će i jasmin zamirisati, božur je sav u pupovima, narcisi i

Sande Dodevski: SlATKO OD KAJSIJA

Još uvijek pamtim jedno dugo, dugo putovanje vozom od Splita do Skopja u sada već davnoj 1963. godini, a neposredno nakon zemljotresa koji je početkom avgusta zadesio Skopje… Nepregledna šatorska naselja po parkovima, uniformisani omladinci i omladinke – vojnici iz

Vladimir Radić: Tri puta

Promicali su farovi automobila. Bilo je veče, mrak se spuštao. Mora da si skrenuo negde gde nije trebalo, mora da si otišao na neku pogrešnu stranu. Možda tamo gde se gradilo. Možda. Ili si se zapleo u nekoj od onih

Dušan Đorđević: Pečatirana smrt

Starica dečijeg lica nije odvajala oči od neba. I plakala zviždukom koji je celio napukle grudi. Umivala sebe orošenim vetrom, ozarena što vidi svoju siluetu u slepilu ozeblog sunca koje nestaje i javlja se na tren. Sa otpusnom listom bez