Category Archives: Proza
Kosa Pakuševskij: PISMA IZ SIVOG KOFERA
Požutela hartija, iskrzana, pocepana na mestima gde je bila presavijena, a menjala je veličinu, prema potrebi, slova crvena, ne umem da odgonetnem čime je pisano, nekih slova nema jer ih je potrošilo vreme, jer su bila na mestu gde se
Marko Antić: BELI KRALJ
Nedelja popodne. Grmljavina. Povremena kiša. Dvadeset i šest stepeni u sobi. Da li da uključi klima uređaj? Ne, traćenje struje. Okupao se i proverio Fejsbuk. Poznanik je postavio oglas. Pitanje. Želeo je da oslobodi prostor i rasproda stare „Politikine Zabavnike“.
Danijela Milosavljević: KUĆA
Pitali su je da li je srećna što je konačno rešila stambeno pitanje i obezbedila egzistenciju svojoj novoj porodici. Nije mogla da im objasni veo tuge koji se nadvio nad osećanjem sreće. Nije želela da im otkrije kako se budi
LJILJANA ŠARAC: ODLOMAK IZ ROMANA ,,STARIJA“
Ušla je u trolejbus i otišla na Kalemegdan. Nije imala snage za šetnju. Sela je na klupu preko puta fontane ,,Borba“ i dugo gledala u bronzanu skulpturu. Od detinjstva je prolazila pored nje, a sada je prvi put istinski vidi.
Bratislav Nešić: DUNJA
Papirne lepeze, cvetne marame, šarene konfete, crvene balone bacao sam na tebe kada si prolazila ispod moga prozora. Krao sam ljiljane iz gradskih parkova da ih ostavim na pragu tvoga stana. Smejala si se mojim grubim šalama, glupim pokretima, nezgrapnim
Vladimir Radić: Tri puta
Promicali su farovi automobila. Bilo je veče, mrak se spuštao. Mora da si skrenuo negde gde nije trebalo, mora da si otišao na neku pogrešnu stranu. Možda tamo gde se gradilo. Možda. Ili si se zapleo u nekoj od onih
Zoran Škiljević: PLAVETNILO
Suva duša je najbolja, zborio je čuveni Heraklit. Njegovi savremenici, kao i potonji poštovaoci njegovog dela, zvali su ga „Mračni“. Ali za mene je oduvek bio lučonoša! Suva duša – čista duša, neukaljana opačinom i neubijena životom, tako sam to
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: DALEKO OD STVARNOSTI
Fotografija je skliznula između starih isečaka novina. Nije ni znala da negde postoji, zaboravila je da je ikada i postojala. Na njoj je dominirala iznenadna zatečenost. Setila se, kako je napušteni čamac na usamljenoj obali, tremutak pre snimanja prosto mamio
Miloš Nastić: PLAVO SRCE
Jedno plavo srce nakon par godina tišine najednom se javi. On se iznenadi!… I ono poče da priča kako je ljuto zbog tamo nekih trica i ludosti iz prošlosti, želi da mu da do znanja da je pojelo njihovu ljubav.
Milica Tasić: PLAČ KOLIBRIJA
Briznu tmur na ožiljak spuštajući se niz spekle emocije. Kroz obnevidelost migolji se linija, krivudajući probija zgužvanu kožu hoteći da se prikači za pokidanu nit iza zgara, iza bujice tajni što potapa telo. Misli, sklonite ih daleko! Neka prokrvari belina!
Andreja Hrašćanec Jezeršek Malta: Java ili san
Vruć je dan. Sunce besramno prži. Kožu. Kosu. Mozak. Tijelo. „O, jebi ga…“ uzdahne Mia i uđe u portun. Otključa prva vrata lijevo. Uđe, zalupivši vratima. Ovaj put nema onog uši parajućeg:“Bum!“ kada vrata tresnu uza štokove. Čudno. Okrene se.
Zoran Antonijević: Razgovor sa mačkom
Sve vreme sam ih posmatrao. Mačka je brižno lizala svoje mače koje se o nju privijalo očajnički odajući utisak bespomoćnosti jednog bića što je tek došlo na svet. Jedini oslonac, jedina sigurnost bila je majka. Nakon rutinskog maženja i dojenja,
