Čoveku je vazda dato da hoda, a ptici da uzleće. Đavo je bio gladan. Klatio se ušuškan u detaljima  kao đače u prevelikoj perjanici, zvučno mljackajući i protežući olinjala krila, te je nekako poluglasno samo uzdahnuo i podrignuo poput skitnice

Natalija je volela životinje. Pričala mu je o svojoj mački, koju je ostavila kod roditelja kada je došla da studira, pokazivala mu je fotografije na kojima je pozirala, čupavog repa i neobičnih, neusklađenih šara, a Aljoša se tada smejao zajedno

Manastirska vrata mahom stoje otvorena, ali slučajnom prolazniku, pogotovo onome ko izdaleka ili kroz šoferšajbnu automobila posmatra ovo zdanje, izgleda zamandaljeno i sačuvano od nevremena drvenim iliti gvozdenim vratima, kao što bi se pod ključem od lopova čuvalo blago neprocenjive

PARČENCE ZADOVOLJSTVA Čovek kome su usled teške ozlede lekari odrezali nos bio je izvrgnut podsmehu svoje okoline jer su mu sline iz nosnih rupa neprekidno curile i kapale mu po kragni i košulji. Bio je sav umazan. Kada je ujesen

„Oni će na kraju da te zadrže tamo gore”, reče Mira. „U stanju su to da učine. Ne bi im bilo prvi put. Kažu – neizlečiv! I gotovo. Proglase tako, napišu.” Filip ćuti. Mira drži dve kapsule u ruci. Male

Noć se jedva povukla. Kao da se borila da potraje duže i još više skrati i onako kratak zimski dan. Jato vrana nečujno je proletelo. Nalik detetu koje uplakano trči za raspusnom majkom, vrane su jurile za fragmentima tmine koja

Ostavivši okrilje šume za sobom, zastala je zadivljena pogledom. Ljubičasta boja prelivala se svuda unaokolo. Nije bilo jasno da li je to bio odraz boje devojčinih očiju ili se vresište ogedalo u njenim. Bila je to ljubav na prvi pogled.

ПЕТРОГРАДСКА БЕЛА НОЋ        На размеђу свих студени, под шибом вртложника балтичких струја, несном затечен. Где год да кренем, у било шта да погледам, простором овим где сам ћутњом, са свих страна света овде сабраном, у трен властите немуштости дозван,

Nakon bezbroj međusobnih mimoilaženja, konačno, u trenutku nadolazeće jasnoće, sreli su se „Neko i Nešto“ i „Niko i Ništa“–       Kako si proveo sve ovo vreme? – upita „Niko i Ništa“  „Neko i Nešto“.–       Mnogo sam napora

SINIŠA  ŠKARICA   CROATIA RECORDS,        ZAGREB –          2019. TEKST – Živko Ivković Evo i dugo očekivane Tvornice glazbe 2, autora Siniše Škarice, a, ono, dugo očekivane, jer sam je zbilja sa nestrpljenjem očekivao, svestan usput, obima i značaja dela,