Category Archives: Proza

Sovjeta Grubešić: Pas nije znao brojati

Zalajao bi svake noći. Dva puta… pauza… dva puta… pauza… dva puta… pauza… Do jutra. Po danu se nije čuo. – Lud pas. Bar da laje kao drugi psi. Onako : zaurla, pa reži, pa stane, pa spava, pa opet

Omer Ć. Ibrahimagić: VRIJEME TREŠANJA

Saburom je džennet potpođen. (Derviš Sušić) Nije on tog prijepodneva kasnio na posao zato što je naumio. Jednostavno, opet mu se omaklo. Pa je prespavao i zakrmeljao. A da nije bio umoran, ne bi prespavao. Nit’ bi zakrmeljao. Što znači

Vladimir Radić: Sagrada Familia

Na stolu dve visoke, prozirne čaše i flaša, kao noć tamne rijohe[1]. Miloš lupka po tastaturi lap-topa, pretražuje neke fotografije na stranicama interneta. Nebo se natmurilo, vetrovito je, možda će kiša, ali hladno nije, nedelja je, veče je, i naš

Aleksandar Ćuković: À la carte

Napunio je 94 godine. Odavno ne slika, ali gotovo svakodnevno sjedi u bašti kafića koji pod sobom prostire gradsku luku. Međutim, poredak na njegovim platnima nešto je drugačiji. Luka jeste na svom mjestu, ali su barke na nebu, privezane za

Jagoda Nikačević: PARKING

Žena pokušava da parkira auto ispred zgrade u kojoj stanuje. Radi to s mukom i posle nekoliko neuspelih manervarskih zahvata na malom prostoru između parkiranih automobila, uspeva joj. Gasi motor i izlazi iz kola. Zastaje pored velikog, crnog automobila koji

Miloš Petronijević: LJUBAVNA  POGIBELJ  POLETARCA

Nazivali su je opasnicom… Govorili su mi: „Budi sa njom, dok si još mlad, ali i ne uzleći u nebesa, jer žensko ti je to, i nikad se ne zna…“ Govorili su mi: „E, moj mladiću! Odavno je ja gledam!

Marko Mrazović: ĐUBRE

Dan je bio vedar, a ulice obasjane toplim kasnomartovskim suncem. Grad je polako tonuo u maglu koja se dizala iz njegovih slivnika i uličnih šahti. Marko je išao kolovozom ne očekujući da mu kakav automobil naiđe u susret. Evo već

Ladislav Babić: Portal

Zbilo se to – prema pričanju mog izvora – otprilike ovako. Diplomirani politolog, član Partije prije prevrata, a nakon njega biran za suradnika nekog parlamentarnog odbora za provjeru koječega, surađivao je na lokalnom portalu s desničarskim tipom osuđenim na višegodišnji

Kosa Pakuševskij: PISMA IZ SIVOG KOFERA

Požutela hartija, iskrzana, pocepana na mestima gde je bila presavijena, a menjala je veličinu, prema potrebi, slova crvena, ne umem da odgonetnem čime je pisano, nekih slova nema jer ih je potrošilo vreme, jer su bila na mestu gde se

Marko Antić: BELI KRALJ

Nedelja popodne. Grmljavina. Povremena kiša. Dvadeset i šest stepeni u sobi. Da li da uključi klima uređaj? Ne, traćenje struje. Okupao se i proverio Fejsbuk. Poznanik je postavio oglas. Pitanje. Želeo je da oslobodi prostor i rasproda stare „Politikine Zabavnike“.

Danijela Milosavljević: KUĆA

Pitali su je da li je srećna što je konačno rešila stambeno pitanje i obezbedila egzistenciju svojoj novoj porodici. Nije mogla da im objasni veo tuge koji se nadvio nad osećanjem sreće. Nije želela da im otkrije kako se budi

LJILJANA ŠARAC: ODLOMAK IZ ROMANA ,,STARIJA“

Ušla je u trolejbus i otišla na Kalemegdan. Nije imala snage za šetnju. Sela je na klupu preko puta fontane ,,Borba“ i dugo gledala u bronzanu skulpturu. Od detinjstva je prolazila pored nje, a sada je prvi put istinski vidi.