Category Archives: Priče

Danijela Milosavljević: ROĐENJE

Slike iz naših života smenjuju mi se pred očima dok lagano pakujemo stvari u kofer. Svaku stvar za delić sekunde zadržim duže u ruci, a onda je spustim. Želim da produžim vreme, da ga rasteglim do neizbežnog. Puštam je da

Милица Јефтимијевић Лилић:  ЗЛАТОУСТИ

На обронцима града остаци  измаглице висе као делови плаштакоји је извучен из пожара.Из даљине изгледа као да град лебди на небесима. Јутро изненада нахрупи на високе прозоре болничке собе. Сунчева светлост снажно пробија у собу као да хоће да потисне

Sovjeta Grubešić: 30 milja

Tiho, tiho…ispod sjenki kultiviranog grmlja, a ipak na cesti, provlačila se poput podzemne prilike izašle na tren u neki novi svijet.Usput osluškujući plač  žene na vanjskim vratima, prvo diskretnu a onda sve jaču svađu muškarca i žene, zapažala je  žar 

Jadranka Čavić: Buktinja nade i zaborava

                  Hodao je Balkanskom ulicom svog opustošenog grada u društvu zimske magle što upravo poriče popodne. Pomislio je kako mrak ima još malo vremena da upali svetiljke i kako ništa tako kao zima ne može da pokaže prave boje stvarnosti.

Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ: Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ

Jutros mi je procvala, samonikla, crvena bulka , u žardinjeri svetlo zelene boje, na mojoj terasi, među egzotičnim, začinskim biljem.             Moja pesma BULKA URONJENA U SUNCE – OCU, koju sam napisala 1972, kada sam imala 18 godina, objavljena je

Слободан М. Чуровић Апис: Звона испод мора

Звао се Илија Бестијанов. Непредвидивом и неухватљивом вољом судбине (те вјечите и неухватљиве земаљске варалице и циркусанта) рођен је из чудне мјешавине шпанског Јеврејина, Абрахама Ешкеназија и Рускиње Наташе Ивановне, негдје у Сибиру. Дјетињство је памтио по сасвим обичним детаљима,

Danijela Milosavljević: MANDALA

U glavi joj je brujao iskonski zvuk OM, ispunjavajući njenu unutrašnjost koncentričnim krugovima. Lagano podrhtavajući, krugovi su se punili kvadratima, a ovi trouglastim strukturama. Urezivala je mandalu negde po unutrašnjosti svoje lobanje, prizivajući univerzum da se useli u nju. Pokušavala

Jadranka Čavić: Maske

Navukao je crnu masku preko maske od lica i sa prorezima umesto očiju uputio se ka uskomešanoj gomili s naređenjem iza sebe. Kao čovek, bio je kupljen platom i poništen maskom. Ova je potirala i zvuk njegovog imena koje neko

Mirjana Dimitrijević: Pas koji je voleo knjige

Imala sam jednu kerušu crne boje i tamnih očiju. Zvala sam je Ljubinka iz šale zato što mi je ime bilo baš smešno i simpatično. Nije shvatala zašto se tako zove, ali izgleda da joj se sviđalo. Kad god sam

Мирољуб Тодоровић: КУКУ ПОСТАЈЕМ БОГ (Кратке приче, снови и нађене приче)

СТРКА У возу сам који успорава и лагано улази у станицу. На перону гомила људи. Станица окићена славолуцима, цвећем, паролама, сликама као да се нешто слави. Људи које видим кроз прозор вагона, међутим, нису слављенички расположени. Напротив, имам утисак, да

Slavko Mali: PRIČA O GLODARIMA

Prišao pesnik do platoa ispred Doma kulture. Uhvatio se rukama za gvozdene rešetke, kojima je ograđen izdignuti plato. Stoji na ulici.Čudi se bezizraznim lutkama koje stoje pred mikrofonima, i čoporu pacova koji se preskaču međusobno, dovlačeći masu kablova uključujući pojačala,

Mirjana Dimitrijević: U zatvoru

Sedim sama. Prija mi samoća, nemojte misliti da mi ne prija. Štaviše, baš uživam u svojoj samoći. Niko mi ne treba, šta će mi ljudi? Šta će mi čitav ovaj blesavi svet koji ne zna kuda ide?! Samoj sebi sam