Category Archives: Priče

Miloš Nastić: ODVAŽNO HRABRA PRIČA

Poezija nebeska melodija duha. Poezija okean bezuslovne ljubavi. Poezija polje leptira sluha. Pišući poeziju zaustaviš vrijeme. Poezija je kao topao san. Nekad se smiješi, nekad tužno gleda, nekad pleše, nekad miluje, nekad plače, često plače …tiho. Traganje za smislom vodopadima

Miroslav Pelikan: Plančić-Horvat-Bulić

Toni Plančić nemalo se iznenadio kada je saznao da je i on baštinik Ivana Branimira Horvata, najutjecajnijeg kritika našeg vremena. Horvat je Toniju oporučno ostavio dio svoje bogate kolekcije umjetnina. Toni je ponekad ,točnije, rijetko pomagao Horvatu u pripremi dokumentacije

Senka Vojinović: Closures

Neophodno je, pre svega, tačno uspostaviti dijagnozu. Precizno utvrditi problem, ući mu u srž. U tome je uvek i pola njegovog rešenja. Ili bar početak, na valjanim osnovama i u pravom smeru. Probuditi se samo, jednog jutra, sa konačnim odgovorom

Danijela Milosavljević: VRH ŽIVOTA

  Đani je ušao na vrata spreman da prihvati parove ručica, koje su omogućile musavim i nasmejanim malim stvorenjima da se uzveru po njemu, i vise kao ukrasi s jelke. – Ajde, ajde, svi kod Đanija, najbogatijeg čoveka u cigan-mali!

Vladimir Radić: Najzad

Voleo sam ovo mesto. I ovo leto. Drveće uz stazu obasjano je suncem. Između stabala i bujnog žbunja pojavi se reka, i opet nesta, i opet se pojavi. Niz ustreptalo svetlozeleno lišće, niz tanane grane, niz vitka stabla razlivalo se

Pavle Srdić: Jatagan-malac

Danas sam čitao u nekim dnevnim novinama članak o Jatagan-mali, opet aktuelnoj kroz seriju ‘’Senke nad Balkanom’’ i kako je danas teško naći čoveka koji je tu živeo, jer su ‘’jataganci’’ svuda rasejani po belom svetu, a i malo je

Dušan Đorđević Niški: Drugarica Slavka

Svim golootočankama heroinama i stradalnicama, svih bezumlja U mom selu zadružni dom, dom kulture, sa širokim natkrivenim tremom i sa dva ulaza, jedan za dvoranu sa binom a drugi za mesnu kancelariju, danas svratište je za čavke i jata nestašnih

Slavko Mali: MAJKA

U krugu bolnice u Padinskoj skeli  dan je bio zgužvan.  Kao iscepani, zakrvavljeni, komad kasapske hartije. Sunce je pregrevalo dan, koji nije imao početak i kraj. Bila je tu samo sredina, samotna u svom očaju. Milovan je  brčkao po kontejneru.

Ivana Zajić: RODA

Iako je celi jučerašnji dan bio pretežno sunčan, mada temperatura nije bila naročito visoka, što se nije ni moglo očekivati s obzirom na to da je tek početak proleća, i mada je sunce nešto jače grejalo dole kod nas u

Miloš Nastić: SUDBINE

Sudbine? Šta su sudbine? Da li znaš? Sigurno je samo jedno. Nisu zactrtane, kako ti umiješ često da misliš. Kakva je to čudna smješa svega i svačega? Kakvo psihodelično preplitanje i čega? Pošto vidim da ipak ne znaš, poslušaj po

Aleksandar Ćuković: Kirija

  Kuće se pokupiše i – odoše. Kao poslije žestoke svađe. Stanovi, garosnjere, udžerice, vile, sobe, potkrovlja, podrumi… sve su ti to, prijatelju moj, kuće. Zaputile se nekome. Neko ih čeka, pa drumuju. Poneka se vrata svale krajputašu kod nogu

Vladimir Radić: Kao kad neko sedne na travu

  Ta otvorena kožna tašna nikako mu ne izlazili iz glave – stalno mu je pred očima. To je dobro. Ono što nije dobro je to što ne zna šta će sa tom tašnom. Trebaju li stvari viriti iz nje