Category Archives: Priče

KOSA PAKUŠEVSKIJ: AKO NEKO PITA ZA ME

Ledeni novembarski dan, sve okovano u vodeno srebro, ulice, drveće, krovovi. Tako okovanim granama vetar teško šta može, pa ipak duva i ujeda za kožu, pomera jedan kabel što se poprečio dužinom mog prozora i čujem ga kako zavija provlačeći

Krunoslav Šetka: Rodan

Bio je podstanar i strepio je svakog trena kad će mu gazdarica opet, nenajavljeno, upasti u stan. Molio ju je više puta da se najavi prije nego misli doći, no ona je smatrala da se ne mora najavljivati jer je

Kosa Pakuševskij: SVIRAČI BABINOM TODORU

„Mama, ko je babin Todor i zašto uz tog Todora ide uvek i pusti Ale?“, pita me sin porukom. Kako su kontakti uživo sve ređi i poruke postale svakodnevnica, odgovaram svom sinu da je babin Todor, a i pusti Ale,

Danijela Milosavljević: ROĐENJE

Slike iz naših života smenjuju mi se pred očima dok lagano pakujemo stvari u kofer. Svaku stvar za delić sekunde zadržim duže u ruci, a onda je spustim. Želim da produžim vreme, da ga rasteglim do neizbežnog. Puštam je da

Милица Јефтимијевић Лилић:  ЗЛАТОУСТИ

На обронцима града остаци  измаглице висе као делови плаштакоји је извучен из пожара.Из даљине изгледа као да град лебди на небесима. Јутро изненада нахрупи на високе прозоре болничке собе. Сунчева светлост снажно пробија у собу као да хоће да потисне

Sovjeta Grubešić: 30 milja

Jadranka Čavić: Buktinja nade i zaborava

                  Hodao je Balkanskom ulicom svog opustošenog grada u društvu zimske magle što upravo poriče popodne. Pomislio je kako mrak ima još malo vremena da upali svetiljke i kako ništa tako kao zima ne može da pokaže prave boje stvarnosti.

Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ: Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ

Слободан М. Чуровић Апис: Звона испод мора

Звао се Илија Бестијанов. Непредвидивом и неухватљивом вољом судбине (те вјечите и неухватљиве земаљске варалице и циркусанта) рођен је из чудне мјешавине шпанског Јеврејина, Абрахама Ешкеназија и Рускиње Наташе Ивановне, негдје у Сибиру. Дјетињство је памтио по сасвим обичним детаљима,

Danijela Milosavljević: MANDALA

U glavi joj je brujao iskonski zvuk OM, ispunjavajući njenu unutrašnjost koncentričnim krugovima. Lagano podrhtavajući, krugovi su se punili kvadratima, a ovi trouglastim strukturama. Urezivala je mandalu negde po unutrašnjosti svoje lobanje, prizivajući univerzum da se useli u nju. Pokušavala

Jadranka Čavić: Maske

Navukao je crnu masku preko maske od lica i sa prorezima umesto očiju uputio se ka uskomešanoj gomili s naređenjem iza sebe. Kao čovek, bio je kupljen platom i poništen maskom. Ova je potirala i zvuk njegovog imena koje neko

Mirjana Dimitrijević: Pas koji je voleo knjige

Imala sam jednu kerušu crne boje i tamnih očiju. Zvala sam je Ljubinka iz šale zato što mi je ime bilo baš smešno i simpatično. Nije shvatala zašto se tako zove, ali izgleda da joj se sviđalo. Kad god sam