Category Archives: Priče

Vladimir Radić: Školjke na briselski način

Prvi deo price   Žak Dšan, ili Dešan – stvarno, čuje li se to ’e’ ili se ne čuje? pitanje je sad. U svakom slučaju teško je bilo izgovoriti njegovo prezime pravilno – Valonac je, Francuz, ili i jedno i

Miroslav Pelikan: PRETRAŽITELJI

Nekoliko gradskih antikvara redovito se sastajalo svakog četvrtka u otmjenoj taverni Zlatna krila na kartanju. Igralo se u male svote, tek toliko. Važniji od svega bio je međusobni razgovor, posebice kada alkohol otpusti poneku kočnicu i kaže se nešto što

Miloš Petronijević : PROVALNIK

Baterijska lampa zasvetluca, pa se ugasi, i sedoh na fotelju i skinuh je sa čela da bolje pritegnem poklopac s kontaktom. Smetao mi je znoj pod fantomkom, nisam ga mogao obrisati, sem uskog proreza za oči telo je prekriveno, ne

SVEČANO OTVOREN ZLATNI KONDENZ FESTIVAL

Plesnom predstavom Scrape otvoren deseti festival savremenog plesa i performansa SVEČANO OTVOREN ZLATNI KONDENZ FESTIVAL oktobar, Beograd   Deseti “Zlatni Kondenz”, koji ove godine obeležava značajan festivalski jubilej, otvoren je sinoć u Bitef teatru, plesnom predstavom “Scrape” Jovane Rakić, i

Benedikt DIRLICH: KUPOVINA KUĆE

Bogatstvo boja belog sleza već je sa svih terasa skoro nestalo, kada sam šetao kroz četvrt vila u malom gradu udišući svež vazduh. Bilo je već vrlo hladno i neudobno na ulicama pored čijih ivičnjaka su stajale crne limuzine. Na

Senka Vojinović: Mrlja

„ Da nije ovo osećanje izgubljenosti bilo u vezi sa mojim nepostojećim ljubavnim životom? Kada god je ljubav odsutna, svet postaje mutan, gubi svoje obrise, jasnoća ti se čini suvišnom, pogled ti se zadovoljava mehaničkim popisom događaja koji gube značaj

Vladimir Radić: Podnaslov na putu za Beograd

Između Jelene i mene sedi naša mala Selma, gleda kroz prozor autobusa i drži svoja usta zatvorena. To se ne viđa svaki dan – sem kad Selma spava. Jelena gleda negde napred, odsutno, ćuti i ona, još u neverici, kao

VELIBOR MIHIĆ: DNEVNIK

Ležim pod nebom. Leto na meni leži. Jesen me sluti. Taban i travka. Beži prutić, zeleni. Mrav svojim putem. Putić sni ušće… Velika voda mami. Samo oseka. Dela ne slute… Dan po dan. A ostaju, samo, imena… Kaplje kap po

Olga Lalić – Krowicka: GRAD NIŠTAVILO

Sat pokazuje na postojanje novih misli. Taj sat koji ne prisiljava na išta. Šume u jesen ljudski koraci i glasovi. Također šûme Jerkina individualana rješenja. Ona dobro zna kad treba ustati, uzeti torbu i krenuti na put u grad Ništavilo,

Aleksandar PROKOPIEV: KOMEDIJANT I DRUGE PRIČE

KOMEDIJANT             Navuče klovnovsko lice i pođe u svet. Tirani su ga smatrali za ludu. Ipak, i najžešćima uspeva da izmami odavno neviđeni osmeh. I stidljivi bi zaigrali sa njim. Makoliko da im je to u početku izgledalo luckasto, već

David KECMAN DAKO: SILAZAK U DUBOK SAN

/Tajna o ocu – konačniku/ Tog ponedeljka, drugog marta hiljadu devetsto i još neke ratne pred kraj minulog veka, na dan kad se pucalo na srpske svatove u Sarajevu, tih kao senka, ona duga što pred sumrak ubrzano raste, kao

Vladimir Radić: Novi stručnjaci u Sarajevu

Jelena je hrabra, odvažna je ona, mogla je da kaže – Zar je Šmit baš danas morao da zakaže taj svoj sastanak? U ovo opasno doba. Nakon one jutanje pucnjave. Ja bih Jeleni odgovorio – Zato ga je i zakazao,