Category Archives: Priče

Vladimir Radić: Na vratima ’E’

U sobu uđe bolničar, sestra za njim. Bolničar ispred sebe gura invalidska kolica. Sestra brzim, veštim pokretom skide pokrivač s tebe, bolničar te pridiže ispod leđa, uze ispod pazuha, bolničarka za noge. Prebacili su te u invalidska kolica. Sestra pridržava

Miloš Petronijević: KURVA

– Ene, gle, kako je lepo procvetala trešnja… Opet će tebi tvoja nana praviti slatko – govorila je moja baka, gladeći me po kosi, dok sam se držala za njenu suknju i odignute glave posmatrala svetle senke u hladovini njenih

Slađana Belko: Noć „duža od vijeka“

Da je FB postojao pre 37 godina pisalo bi sledeće: diplomirani sam ekonomista već tri nedelje, odlazim kod mentora na dalje dogovore (pokojni je odavno, neka mu je laka zemlja, da ga ne imenujem). Na ekonomiji je diplomski ispit formalnost.

Miroslav Pelikan: NASLJEDNIK

Svake subote i nedjelje, već iza osam sati na Francuskom trgu, Bogumil Carek, vlasnik štanda iz čuvene porodice antikvara, raspremao je svoju skromnu ponudu, očekujući, no ne pretjerano, kako bi danas mogao nešto prodati i pokušati barem namiriti dug za

Miloš Nastić: KNJIGA I JA

Sjećam se kao dječak dobio sam na poklon jednu veliku knjigu. Isprepadala me. Šta će to mojoj cijenjenoj glavi? Isti dan sam na policama đedovog kabineta susreo novo brdo još debljih knjiga. Do tada ih nisam ni primjećivao. Bio sam

Mirko Škiljević: NEŠTO LEPO

– Reci nešto lepo – Jednog kišovitog, izluđujeće dosadnog nedeljnog popodneva, u ono doba kada se ništa ne mora činiti, umotana u čupavo ćebe, sklupčana u dnu otomana, tromim, lenjim glasom, izgovorila je moja bivša draga. – Neću. Boleće me.

Miroljub Todorović: PATOSIRAH SE (Šatro priče)

POŠTAR Neko je dugo i uporno šamarao zvonce na vratima gajbe. Nije bilo rano ali ne gotivim da me u ovo vreme uznemiravaju. Cirkam kaficu, odvajam uši za sentiš mjuzu, kužim vesti na kompiški, kontam šta ću danas da cepam.

Ranko Zosmarić: HOTELSKA PRIČA

Te večeri niko nije očekivao bilo kakva iznenađenja. Posebno ne ona neprijatna. Ipak, očekivali ili ne svi su bili neugodno iznenađeni kada su na podu našli onesvešćenog čuvara, a par metara dalje otvorenu fioku koja je trebala da bude zaključana.

Sovjeta Grubešić: Pas nije znao brojati

Zalajao bi svake noći. Dva puta… pauza… dva puta… pauza… dva puta… pauza… Do jutra. Po danu se nije čuo. – Lud pas. Bar da laje kao drugi psi. Onako : zaurla, pa reži, pa stane, pa spava, pa opet

Omer Ć. Ibrahimagić: VRIJEME TREŠANJA

Saburom je džennet potpođen. (Derviš Sušić) Nije on tog prijepodneva kasnio na posao zato što je naumio. Jednostavno, opet mu se omaklo. Pa je prespavao i zakrmeljao. A da nije bio umoran, ne bi prespavao. Nit’ bi zakrmeljao. Što znači

Vladimir Radić: Sagrada Familia

Na stolu dve visoke, prozirne čaše i flaša, kao noć tamne rijohe[1]. Miloš lupka po tastaturi lap-topa, pretražuje neke fotografije na stranicama interneta. Nebo se natmurilo, vetrovito je, možda će kiša, ali hladno nije, nedelja je, veče je, i naš

Aleksandar Ćuković: À la carte

Napunio je 94 godine. Odavno ne slika, ali gotovo svakodnevno sjedi u bašti kafića koji pod sobom prostire gradsku luku. Međutim, poredak na njegovim platnima nešto je drugačiji. Luka jeste na svom mjestu, ali su barke na nebu, privezane za