Category Archives: Priče

Miroslav Pelikan: Kutija za cipele

Doista, ne znam kako su me nagovorili da kupim kuću ili kako su je točnije opisivali kuću za odmor u zapuštenom ali još uvijek, u kakvom takvom stanju, u trećem redu mjesta Mala Strana, gotovo odmah iznad obale, Agent mi

Anđelko Zablaćanski: IZA LINIJE

Zna da je noćas došao umoran, da se spustio u postelju obučen i prljav i da je spavao jedva jedan sat kad ga je probudio strašan ženski vrisak. Seća se, pokušao je da ustane, da pomogne ženi koja doziva, ali

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MALA PRIČA, NIKAD MANJA

Ma, prestanite da nam oduzimate! Moćnici sveta, ne otimajte nam više. Dosta je. Zaustavite se, već,.. Najpre ste počeli po malo, sa svakog kraja zemlje. Države, hej! Pa nije to tek tako. Zajedničko, naše. Mogli smo svuda, u svako doba.

Vladimir Radić: Vreme je

Dva radnika u izbledelim plavim majicama bez rukava pobola su drvene kočiće, na označeno mesto. Zemlja je bila meka i rastresita, tako da su kočići  lako ukliznali duboko u tlo. Zategli su tanak konopac između kočića, jedan od njih odmeri

Ranko V. Zomarić: PREDSEDNIČKI “DŽEKI”

U jednoj zemlji bio jedan predsednik i imao džukca. Oblačio ga je kao čoveka,tako i hranio, vozio ga kolima po zemlji, šetao po crvenim tepisima. Jednoga dana predsednik ulovi kapitalca. On je bio ranjen i predsednik ga baš htede dotući

VELIBOR MIHIĆ: I JA SAM TI LJUBIO KOLENA UOBRAŽAVAJUĆI DA SI TI HANA A JA DAVIČO

Ne, nemojte mi samo to ne Vaše mišljenje me uopšte Drugim rečima ako zanemarim pretpostavku da ste na kraju nakraj srca vi očigledno imate Sve te ribizle i zavese od Pardon Ribizle i zavesa Iza ovog katanca Kroz ova ratanca

Veljko Bosnić: LAGANA PJESMA ZA NOĆ

KRATKI REZOVI Kljiga druga Cjelu noć kiša je bespekorno lila kao iz „kabla“, sva moguća voda je kinula i jurnula ovim prevojom i ivicom mog kreveta koji smješno visi na kraju ove slike.Posljednje kapi zvonko biju od krovni prozor koji

Aleksandar Ćuković: Supa iz kesice

Knjige koje nije imala kome pokloniti odsutno su i u ritmu pucketale prstima po snuždenom stolu. Govor koji nije imao ko da čuje, zamišljeno je i blijedo zurio u niski plafon. Kadar koji nije imala sa kim podijeliti, džentlmenski se

Vladimir Radić: Trinaest vrata

„Čas se završio?“ upita Saša. „Završio se, nema više!“ reče Erika veselo, na kapiji, u prolazu. Zamahuje crnim koferčićem s violinom. Ćao, idem.“ „Dobro onda, ćao.“ Erika odskakuta niz ulicu u svetloj proletnjoj haljini. Sunčano je. Saša prođe kroz kapiju,

Mirko Škiljević: LAKŠE SE DIŠE

Incident se dogodio tačno u podne, središnjeg dana radne nedelje, petnestog dana tekućeg meseca. Veoma čudna koincidencija ali tu se ništa ne da dodati ili oduzeti. Akotije Pušić je sedeo u svom automobilu. Blinkala su sva četiri migavca. Motor je

VELIBOR MIHIĆ: RAZVOD

Sve se završilo u ciglom trenu, munjevito! Posle Borke, ja sam pristupio stolu da „stavim“ svoj „promašen“ potpis. Nekad sam potpisao da hoću s njom, a sad da neću! Isti potpis! Neverovatno, ali i isto penkalo! A između ta dva

Marnok Zor: KAKO JE NIKOLA NALJUTIO NIVU

Te jeseni Nidža se zaputio na pijacu automobila. Polovnjaka naravno. Obilazio je izložene modele i svaki ponaosob zagledao. Pažnju mu je privukla neobično niska cena jednog terenca -Ovo mora da je u evrima, zar ne?-upitao je vlasnika, starijeg gospodina koji