Category Archives: Romani
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MATRJOŠKA
ODLOMAK IZ NEOBJAVLJENOG ROMANA Morala je ipak da reši da izađe. Tri dana je provela u stanu. Obavljala je kućne poslove i gledala televiziju. Ili bi pričala sa decom kada bi bila tu. Prazna kao ljuštura napuštene školjke. Bez osećanja.
Vedran Volarić: Ulomak iz romana „22 stoljeća“ (1. stoljeće, Voda)
Kretali su se najbrže koliko su ih noge mogle nositi; najprije su jurišali, potom umjereno trčali, a na kraju jedva hodali. Dvojica visokih i mršavih muškaraca dugih tamnih brada, teško su punila pluća toplim zrakom. Sunce je pržilo na sve
LJILJANA ŠARAC: ODLOMAK IZ ROMANA ,,STARIJA“
Ušla je u trolejbus i otišla na Kalemegdan. Nije imala snage za šetnju. Sela je na klupu preko puta fontane ,,Borba“ i dugo gledala u bronzanu skulpturu. Od detinjstva je prolazila pored nje, a sada je prvi put istinski vidi.
Zbigniev Masternak: HIP- HOP MOMCI
Zbigniew Masternak Odlomak iz romana „Nędzole “ Prevod na srpski jezik: Olga Lalić-Krowicka Prevod teksta je sufinansiran u okviru programa SAMPLE TRANSLATIONS ©POLAND – Vratili ste se …- Zima je bio ljut zbog tih naših noćnih izleta. Nakon što mu
Nikola ŠANTA: TOG JUTRA DOK SAM ČISTIO SNEG
Gde su granice poverenja u političke vođe? Da li su stratezi vukovarske nesreće znali za veliki panonski pogrom, raciju iz 1942? Morali su znati ili bi trebali znati! Ima stvari koje čovek ne može da ne zna, koje ne sme
Saša Boždarenkov: DESET DANA (uvod u roman)
Poklopac poštanskog sandučića bio je podignut, bolje bi bilo reći potpuno izvaljen na leđa, sa stražnje strane sandučića. Prva mi je misao bila: vidi mog susjedstva, svi prolaze a nitko da poklopi sandučić, kao da svi žele da je uočljivo
Ljiljana Šarac: Odlomak iz romana ,,Zid tajni“
Cetinje, 1890. Sećam se da sam sedela na tronošcu u ćošku i gledala u pantalone i široke šlepove zagasitih haljina koji su prolazili mimo mene. Šuškale su krute tkanine, uvijale se oko nogu i mirisale na bosiljak, zrele dunje, a
Zoran Škiljević: LJUTIĆ
(Odlomak iz romana „Nojeva barka„) Nedelja beše. Gradski emir slavio je krštenje svog šestog, kako sâm reče, jubilarnog žgebčeta. Emir je bio srećan. I svi su bili srećni. Svi u prestonici. Pope naročito. Zvona sa gradskih crkava oglašavala su se
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: DUO – DIARIUM
(O romanu SMEJ SE PAJACO, 2014, pisca Zorana Ilića) Naslovljeni roman je prvenac u trilogiji pisca Zorana Ilića. Nastavljaju ga romani KOTRLJANJE BERTOLTA BREHTA (2016) i nedovršeni, pod radnim nazivom: PUTOVANJA. Šta želi da nam pisac poruči ovim romanom? Na
Miloš Petronijević: KOLATERALNA ŠTETA
Iz romana Dnevnik beskućnika Eh, Miloše Petronijeviću, šta ću ti pričati o ovoj zemlji, gde smo uvek bili okruženi neprijateljima i sami protiv svih, i gde spomenike i mrtve heroje cene više od živih ljudi. Valjda nas zato država-otadžbina kroz
Zoran Škiljević: ONA, ON (Odlomak iz romana „Nojeva barka“)
ONA Ona, Anamarija, nije bila izrazita lepojka, ali teško da bi se za nju, crnokosu i crnooku, dugonogu mršavicu, moglo reći pak da je bila ružna, daleko od toga, možda pre da je čak i zgodnjikava. Ipak, rečju, izgledom prosek.
Zoran Škiljević: MOGULI (odlomak iz romana „Nojeva barka“)
Krstivoje Ćaćić, zvani Darije i Života Čvorugić, u čaršiji poznatiji po nadimku Plinije, obojica golišavi, utegnuti u šarene bade mantile i sa istim takvim kapuljačama na glavi, bezmalo nalik na fratre u cirkuskom izdanju, baškare se sve u šesnaest u
