Ознака: D.Kecman

/ Portret pod tečnom vatrom / Samo je tečna vatra mogla da se ustremi na takvu lepotu. Na lice žene čijem se bistrom oku ni jedna milošta ne može uskratiti.…

Pri samom morskom dnu, u stenovitom lavirintu, i ne bilo gde, već tamo gde je najgušća, tama neprozirna, srasli s kamenjem koje ni Sunce ne vide otkad se svet, najpre…

/Bez stranca u sebi/ Postoji delić sveta gde žive posve neobični ljudi. Nebitno koliko ih je, iako neobičnost znači neznatnost naspram mnoštva drukčijih, u svemu dominantnih, nebitno i od toga…

Za majku Stanu Čim zastudi i sneg zabeli, pa sve što mi se kroz maglen prozor beskrajem ukaže namah i nestane, vidim i osetim miris narandži majčinom rukom preko zaleđenog…

Vodom opkoljen sa svih strana, kao do onog časa kad uz nesnosan bol u zaslepljujuću svetlost bejah izbačen. I tek što što ispisah prvih nekoliko reči, telom jeza: – Ovo…

Bilo je tamo, pored puta prema glavnoj autobuskoj stanici u Subotici, pored spomenika poginulim ko zna kad i ko zna u kojoj ludnici / žudnji za slobodom, jedno drvo. Bilo…

– Gospođo, da li volite da pričate priče? – Ne! – A volite li da ih slušate? – Ne! – Gospođo, sedite pored mene! Molim Vas! – Ne, makar i…

(Nevermorem, školjka) To mi se događa svake godine, bar jednom pri svakom boravku u ovom primorskom gradu, a češće leti nego zimi. Zanimljivost je tim pre veća, a za mene…

(Nepomirljive daljine) Dogodi se i čini se neminovnim ovakav tren: zatekneš se, kao naspram ogledala, sam naspram beskraja. I otputuješ. Prvi put bez osećaja da su ti nečim sputani koraci.…