Tag Archives: LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: BEZ PLANA PUTOVANJA
(Bedeker slučajnosti ili hermeneutika zaustavljenog trenutka) Odlaziti – vraćati se. Penjati se – spuštati se. Trčatu – stati. Tražiti se – ne nalaziti se. Ne mirovati – putovati… Sve, ako se može – mora se. Ne može se – ne
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRIČA, SEĆANJE, NIŠTA
Mogu se pričati razne priče. I pisati, uostalom. One dođu i odu. Iza njih ostaje sećanje, kao po dužnosti, po zadatku, po nepisanom pravilu. U sećanju su priče pohranjene, kao u trezoru. Ili kao u biblioteci, to je nekako bliže.
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: ZDUŠNO BEZDUŠNO
VIKTOR JEROFEJEV: ENCIKLOPEDIJA RUSKE DUŠE , Geopoetika, Beograd 2001 Čitajući roman Enciklopedija ruske duše, neminovna je asocijacija, kako očigledno neki pisci žele i uspevaju da napišu studiozna, često i edukativna dela, sa namerom da precizno objasne određeni pojam ili da
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: (OB)RAČUN LJUBAVI
(MIRKO ŠKILJEVIĆ: I PRE I POSLE, roman Izdavač PRESING, 2017) Priča, koju pisac Mirko Škiljević donosi svojim romanom I pre i posle, duboko je porinula u socijalnu problematiku savremenog društva. Ona ima sve tranziciozne elemente, počevši od njegovih krajnosti kao
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PERFEKTNI SPRINT
Mihajlo Pantić: KADA ME UGLEDA ONO ŠTO TRAŽIM, Arhipelag, Beograd 2017. U post scriptum dodatku (P. S.) na kraju zbirke, pisac priznaje da su priče imaginarni razgovori sa onima koji su za njega bitni, stvarni ili dozvani sagovornici. Prvi susret
Ljiljana Pantelić Novaković: LUČA MONITORA
Dva procesa, od kojih jedan prati činjenice i datosti vremenskih zbivanja, dok drugi otkriva osnovu prirodnog okruženja čoveka, zajedno sa njim, dve su temeljne premise koje idu paralelno, ukrštaju se, sudaraju, ili nalaze zajednički jezik u romanu Putovanja pisca Zorana
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MALA PRIČA, NIKAD MANJA
Ma, prestanite da nam oduzimate! Moćnici sveta, ne otimajte nam više. Dosta je. Zaustavite se, već,.. Najpre ste počeli po malo, sa svakog kraja zemlje. Države, hej! Pa nije to tek tako. Zajedničko, naše. Mogli smo svuda, u svako doba.
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: DUO – DIARIUM
(O romanu SMEJ SE PAJACO, 2014, pisca Zorana Ilića) Naslovljeni roman je prvenac u trilogiji pisca Zorana Ilića. Nastavljaju ga romani KOTRLJANJE BERTOLTA BREHTA (2016) i nedovršeni, pod radnim nazivom: PUTOVANJA. Šta želi da nam pisac poruči ovim romanom? Na
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MOLITVE NA JEZERU LADOGA
Jezero, to je oko Zemlje. Zagledavši se u njega, mi merimo dubinu svoje duše. Henri Dejvid Tilo Baš tamna noć posle prijatnog junskog dana! Ustvari, potpuno je oblačno, a ovo je Sever, gde vladaju posebni zakoni prirode. Čudesna magija
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: REFLEKSIJE SVETA NAD STAZAMA KALEMEGDANA
Tekst pročitan na promociji romana KOTRLJANJE BERTOLTA BREHTA Ko su, zapravo, dva prijatelja, dve jedine i glavne ličnosti romana zagonentnog naziva: Kotrljanje Bertolda Brehta, pisca Zorana Ilića? Sugerisanje simbolike njihovih imena poteklih iz sveta muzike, mogu naznačiti da će
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MOŽDA JE ISTINA
(PROLEGOMENA ZA STUDIJU TEORIJE RELATIVITETA U UMETNOSTI) Ako zatvorim oči, vidim sve. Ono sve, što sam ranije videla. Ako pritisnem kažiprstima uši – čujem sve ono što sam već čula. Ako dodirujem stvari oko sebe (pri)sećam se jasno nekadašnjih oblika
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: BEZ UPUTSTVA ZA UPOTREBU
Vraćam se u običnost. Svaki dan sebe prizemljujem. Otiskujem se, ali ne zadugo. Brže se vratim, kao da ću nešto propustiti. A sačekuje sve isto. Prepoznatljivo. Nepromenljivo. Ne snalazim se. Prestajem da budem svoja i svojstvena. Obuzima me
