LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRIČE IZ BEČKE KAFANE

ESEJ – KOMPILACIJA

Oduvek Beč nosi na sebi neprikosnoveni pečat austrougarske prestonice: nedeljni mimohodi konjice glavnom ulicom, blještavi balovi na kojima se pod obavezno plešu valceri, kolovozi zakrčeni kočijama, trotoari pod suncobranima koji kriju lica (dodatno, pod šeširima) otmenih frojlajn.
I kao što se obično događa, sa takvom predstavom u glavi, dolazi se do sasvim drugačijeg otkrića danas: mnogo je udobnije i praktičnije voziti se automobilima nego kao u usporenom filmu kliziti ulicama u kočijama sa konjskom zapregom.
Pa, ipak, još uvek postoji i Beč koji je zadržao slikoviti dekor tamnih linija i zdanja strogih pročelja. Ali i za to postoji razlog: kao i svaki drugi grad u kome zime nalaze svoje dugo utočište – udobni enterijeri su mnogo značajniji od spoljne fasade. Tako, postoji i jedan drugi Beč, koji treba otkrivati iznutra. A takav, najtipičniji bečki prostor su njegove kafane.
Pre ravno tri veka plus tri decenije, otvorena je prva bečka kafana. Kafa je od 1683. godine, posle druge turske opsade, postala iznenada omiljeni napitak Bečlija. I još i danas,u njoj uživaju svakodnevno, kao da su se upravo vratili iz ratnog pohoda protiv varvara sa šarenim turbanima. Od tada, kafa suvereno vlada bečkim kafanama. U bezbroj varijanti i sa bezbroj imena. Mazagran – ledena kafa sa rumom, Einspanner – vruća kafa sa slatkom pavlakom, Eiskaffe – hladna kafa sa sladoledom od vanile i sa slatkom pavlakom, Kaisermelange – kafa sa jajima, šećerom i slatkom pavlakom… Sa belim pecivom i čuvenim kiflama u obliku polumeseca, u kojima, kako kaže Ernst Trost još živi blago prokletsstvo osvajača kao kontrast između islama i hrišćanstva. Jer, bečke kafane, vode poreklo direktno od turskog gradskog jezgra… Kaffehaus (kuća kafe) je germanski naziv za tako specfičnu osmanlijsku reč – kafana. Jedna bečka poslovica kaže da u kafani nisi ni kod kuće ali nisi ni napolju. Možda je poenta ove izreke upravo u njenom nazivu. Ili, u onom životnom imperativu u koji je, u tom tipično bečkom mikroprostoru, primenjen do savršenstva: živeti i pustiti druge da žive!
U svakom slučaju, kafana je čarobno pribežište u koje se uvek može pobeći, pobeći od svega i svakoga, skloniti se i sakriti. A bečke kafane su sa svojom harizmatičnom tradicijom i nešto više od svega toga.
Ima ih bezbroj. Mnoge su poznate širom sveta, počev od najstarije Hawelka do najpoznatije Landtmann. One otvaraju široke mogućnosti da se u njima može satima sedeti u prisnoj atmosferi, mogu se čitati novine, voditi prijateljski razgovori, ali i žučne diskusije, ili se, pak, može u miru, u nekom uglu – pisati.
Kroz bečke kafane su prošle i u njima na svoj način uživale, mnoge poznate ličnosti. Neki od njih, napisali su po nešto o njima. Za uspomenu, da se zabeleži još jedan , u životu , nezaboravni trenutak.

Cafe Havelka

Jedan je novinar zapazio nešto veoma očigledno a istovremeno i tajanstveno: ljudi ulaze u Cafe Havelka, a niko ne izlazi. Šta to zapravo Havelka radi sa svojim gostima? (Oto Fridlender)

Kafana Humel

Već deset godina sede njih dvoje satima, svaki dan sami u kafani.To je dobar brak? Ne, to je dobra kafana! (Alfred Polgar)

Kafana Grinvald

Čovek je sam, a ne čini mu se da je sam. To je najomiljeniji oblik druženja Bečlija.Može se razgovarati ako je čovek za to raspoložen, amože pred sobom držati novine, ako mu razgovor nije toliko zanimljiv, a da se pritom niko od prisutnih ne uvredi. To je onaj oblik formalizma koji Bečlijama pruža potpuno uživanje. . .Ponekad je u kafani vrlo tiho i ne čuje se ništa osim prijateljskog lupkanja bilijarskih kugli i domina, zveckanje pribora za kafu ili otvaranja špila karata na stolu. (Oto Fridlender))

Kafana Muzeum

U kafani sede talenti tako zbijeni za istim stolom da čak jedan drugome ometaju razvoj… (Karl Kraus)

Kafana Klajnesviner Cafe

…Gde se, osim u bečkoj kafani može sedeti mirno i po osam sati, piti jedna kafa, samo jedna jedina, i pri tom se prema tebi odnose kao da kralj?
…Meni je potrebna takva atmosfera da bih mogao da radim. Ja najradije pišem u kafani! (Orson Vels)

Kafana Central

Bečka kafana institucija je posebne vrstei ona se ne može uporediti ni sa čim sličnim na svetu. To je, zapravo, jedan demokratski, svakome pristupačan klubza jeftinu šoljicu kafe, gde svaki gost zajedan mali obol satima sedi, diskutuje, piše, karta se, prima svoju poštu, i pre svega može da konzumira neograničen broj časopisa (Štefan Cvajg)

Kafana Švarcenberg

Kafana je klub Bečlija, idealan klub bez statuta, bez afera, bez suda časti. Svako može u njega svratiti pravo sa ulice. Sudbini su širom otvorena vrata kafana i tu se svaki put može videti čovek koji pravi dobar ili loš posao u životu, zavodnik, dobročinitelj, čovek koji upravlja velikim preduzećem…jer poslovi se u Beču sklapaju u kafani, kao što je to slučaj i u Italiji i na Istoku.Ako supruga prigovara svome mužu da traći vremon joj, duboko uzdahnuvši odgovara:,,Ja radim u kafani više nego neko u svome preduzeću!,,To ne mora, ali može biti i istina.(Oto Fridlender)

Kafana Landman

U kafani sede ljudi koji žele biti sami, a istovremeno da imaju društvo. (Alfred Polgar)
…………………………..

Bečke kafane su pre nekoliko godine ušle u UNESKO nematerijalnu kulturnu baštinu. Priznanje je dodeljeno u kafani Vajmar. U Beču su u tom trenutku registrovane 1.083 kafane i 181 kafe poslastičarnica.