Ljiljana Đokić: MOJE NOVO LICE
MOJE NOVO LICE „Probudila sam se. Znam da ne sanjam, gde god da sam. Opet taj jezivi bol!! Lice me peče, kao da je neko bacio vrelo ulje po njemu.…
Film, muzika, izložbe... Književnost, pozorište...
MOJE NOVO LICE „Probudila sam se. Znam da ne sanjam, gde god da sam. Opet taj jezivi bol!! Lice me peče, kao da je neko bacio vrelo ulje po njemu.…
Spasovdan je bio baba-Desina slava i kako je ove godine padao u nedelju, svi smo još s početka vikenda, tačnije u petak oko pet popodne, pohrlili da joj se nađemo…
Te godine, kada sam lep i pametan upisao studije, trebalo mi je sve što mladom, i još neiskvarenom, čoveku može biti potrebno: ambicija, novac, želja za uspehom, ljubav, sreća, malo…
2012. Veljun velja veljača, prevrtača veljača… Pahulje, pahulje, pahulje, i dalje pahulje…Odsjecaju sjecivima brida ledenica, u zakutak dobrano i davno već od gradskoga oltara, kuće zanemara, odsječene dijelove svoga bića,…
Sama je. Najusamljenije je stvorenje na svetu i oni to znaju. Noću, kad svet potone u tamu, može ih čuti sa druge strane. Dolaze kradomice, tajanstveni i opaki. Posmatraju je,…
OCMOLJENOST Izašla sam iz voza, nesigurna da li je uopšte svanulo. Ono što vidim na nebu, ali samo ako uporno tražim, okruglo je, izgleda kao sunce, ali može biti i…
Veličanstven je grb Rame. S njim se kroz historiju pa sve do dana današnjega događalo ono što u odmaku vremena počnemo zvati sudbina. Grb Rame u svim odajama svoje sudbine…
izdavač: V.B.Z ZAGREB – 2011. Jedna, u svakom slučaju, doborodošla knjiga, i neophodna, ne samo, rekao bih, sa stanovišta viđenja događaja čoveka upućenog nego i rokenrolu predanog. „Rock 21. Stoljeća“…
Moj tata beše nindža, a mama je bila domaćica. Dok se on okolo nindžao ona je prala, peglala, kuvala ručkove i tako to. Njegovo nindža-odelo uvek je bilo besprekorno čisto…
Motka bruke je pukla preko leđa. Oni koji voze kroz život su nervozni. Sviraju ležećem policajcu da se skloni. Svet dubi na veštačkim trepavicama. U modi su isljučivo šiške otvorenog…
Danas me je Lija preselila. Ono što je obećala, ispunila je. S Karaburme na Krivu vodu. S jednog kraja grada na drugi. Ni tamo mi nije bilo loše, ali ovde…
Utrčavajući u gradski autobus iz Tepićeve ulice potpuno mokar od ljetnjeg pljuska, Vanja sjede uz prozor cijedeći rubove farmerki. Rijetko se vozio autobusom po svom gradu, najviše tri ili četiri…