Category Archives: Teorija i drama
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PREČICA MOG PROSTRANSTVA: INSPIRACIJA*
SVE NA SVETU POSTOJI DA BI SE NAPISALA JEDNA PESMA Moma Dimić …rano jutro tog kasnog leta ostavljalo me je samog na ostrvcetu perona: bez grada, bez njegove tajne. Više niko nikog nije čekao. Dovoljne su bile samo dve rečenice
Tanja Jurečič: HIOSOVE SUZE
Priča o Hiosu je priča o preživljavanju. O bogatstvu i tragediji, o privilegiji i ceni za nju. To je priča o neobičnom identitetu i drvetu koje samo tamo i nigde više na svetu daje lekovitu smolu koja se naziva mastika.
Jadranka Milenković: Ko upravlja životom Jozefa Valzera?
Jedno od pitanja kojim pasionirani čitaoci današnjice mogu da pristupe savremenoj literarnoj produkciji jeste i – kako bi Kafka pisao danas, da je svedok vremena automatizacije, robotike, smart telefona i društvenih mreža. Kako bi izgledao svet kojim bi se kretao
Anđelko Zablaćanski: SKEČEVI
PARAZITI Razgovaraju Pera i Žika. ŽIKA: Vidiš li ti ovo zlo, moj komšija? PERA: Vidim, Žiko, kako ne bih video, Samo, ne znam na šta misliš. ŽIKA: Mislim na ovu našu omladinu. Gledaj samo. PERA: Šta ti smeta omladina? Pa,
Jadranka Milenković: Ilijada ili Odiseja
Ilijada ili Odiseja? Kastel ili Fernando? Paranoik ili šizofrenik? Tri pitanja koja naizgled nemaju ništa zajedničko, osim ako, kao početnu premisu, ne usvojimo pretpostavku da se sve može misliti, sve pitati, reći, pa čak i napisati. Kakva opuštajuća, opasna, oslobađajuća
Jadranka Milenkovic: Avramov paradoks ili roditelj kao čovekov najveći (ne)prijatelj
Pitanje slobode čoveka jedno je od ključnih pitanja kojim se bave mislioci različitih struka i opredeljenja otkad je čoveka i mišljenja. Mora se priznati da uz sva ograničenja postavljena na rođenju, ograničenja koja donosi fizičko telo kao takvo, zatim ona
Anđelko Zablaćanski: DANAŠNJE POETSKO STVARALAŠTVO
Poezija je najuzvišeniji vid umetnosti. Njena srž i suština. Nažalost, danas mnogi pesnici je svode na običnost i trivijalnost, zaboravljajući, slučajno ili namerno, da samo pesma u kojoj je pesnik stavio svoju dušu na papir jeste poezija. Pesma mora da
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MOLITVE NA JEZERU LADOGA
Jezero, to je oko Zemlje. Zagledavši se u njega, mi merimo dubinu svoje duše. Henri Dejvid Tilo Baš tamna noć posle prijatnog junskog dana! Ustvari, potpuno je oblačno, a ovo je Sever, gde vladaju posebni zakoni prirode. Čudesna magija
Anđelko Zablaćanski: KO KOGA NAGRAĐUJE
Možda sam dosadio i Bogu i narodu. Možda se nekom čini da sam zloban i sujetan. Možda, kažem, ali ne mogu da ćutim na ono što je, barem meni, loše. Degradacija i čoveka i poezije. Znam, ponavljam se, postajem papagaj,
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MOŽDA JE ISTINA
(PROLEGOMENA ZA STUDIJU TEORIJE RELATIVITETA U UMETNOSTI) Ako zatvorim oči, vidim sve. Ono sve, što sam ranije videla. Ako pritisnem kažiprstima uši – čujem sve ono što sam već čula. Ako dodirujem stvari oko sebe (pri)sećam se jasno nekadašnjih oblika
Nikola Šimić Tonin: Ono drugo lice bh. podzemlja
Više se i ne pretjeruje kada se kaže da Bosne nema trebalo bi je izmisliti. Tragom ove osvjedočene istine evo jednoga neobičnoga osvrta. Šeik od Alipašina, Super Beba, Sem Kleper, Bomba, Bubuljica, Maljutka, Van Gogo, Krajiški Rambo, samo su neki
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PUPČANA VRPCA RODNOG GRADA
ESEJ (ZORAN ILIĆ: NEPOZNATI I GRAD) Onaj čitalac, koji je navikao da najpre pogleda poslednje redove knjige, neće ni znati da upravo otkriva razrešenje enigme do koje nas pisac Zoran Ilić vodi, razvijajući radnju svog romana kroz tri glavna junaka,
