Jasmina Hanjalić: ZATOČENIK DŽEMO
Džemina djevojka je imala dvadeset godina i najljepše grudi na plaži. Lijepa, duge kose i nogu, kupala se u toplesu i svima pokazivala svoje čvrste obline. Upoznala me sa njenim…
Zlatko Pangarić: JUTRO, SAT
Koliko je sati? 14:51. Dobro… dobro… Gledam bez veze u ekran moje stare dobre Nokie 6070 i ponavljam „dobro…dobro“… Zašto je to pa sada bitno? Koje? To. Koliko je sati.…
Zoran Ilić: Zavesa je spuštena
1. Zar je moguće da uzbudljivo veče Kralja Pajaca nije inspirisalo da o njemu nešto više napiše. Zašto je tako sveden? Kao da je premoren. I jeste. Tačna konstatacija. Dve…
Majo Danilović: HIBERNACIJA
Viđamo se jednom na godinu. I to ne nasamo. U društvu drugih pjesnika, povodom nekog književnog skupa. Pojavila bi se zanosnija nego prethodni put. Čini se i još ljepša. Briljirala…
Miroslav Pelikan: Brod
Sasvim iznenadno, Krunoslav B. se odlučio kupiti srećku, dok je iznemogao od nervoze čekao galeristu Franca Bukovca, na križanju Tomerlinove i Duge ulice. Bukovac mu je obećao i ovoga puta…
Miroljub Todorović: TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA
(Kratke priče, snovi i nađene priče)TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA“O, vi stvaraoci, vi viši ljudi. Tko mora da rodi, bolestan je, ali tko je rodio, nečist je.Pitajte žene, ne rađa se…
Bojan Marjanović: Zapisi iz mog sveta
Tog popodneva sam sedeo u kafiću gde sam inače volim da ubijam vreme. Kiša je polako počela da pada. Grad je ubrzano prelazio put od sunčanog dana ka kišovitom sumraku.…
Zlatko Pangarić: ŽELJKO I PERA
Sretnem juče Željka. „Zdravo Željo!“ „Ej zdravo“, kaže on razdragano kao da je dobio premiju na Lotu. „Pa kako si – pita – kako supruga?“ „Dobro…Aa, eno je kući štedi…
Veljko Bosnić: SOJKA
1. Ima dana i vašara koji su i kada su obilježavali jedno vrijeme i događaje bolje od svih hroničara i bilježnika. U kotlini se tih dana spremao možda i najveći…
David Kecman DAKO: ČEGA IMAŠ DA SE SEĆAŠ
(NENADANO) Nisam je prepoznao. Posle svega što se tokom kratkog i zaista nenadnog susreta dogodilo, jedini odgovor bio bi kako su za sve to krive godine, ali opravdanje je najlakše…
Nataša Dostić: KUTIJA
Sedim na drvenoj stolici. Običnoj drvenoj stolici, posebnoj samo po tome što nekad ima naslon, pa mogu da se zavalim i smestim udobno, a ponekad nema naslona, pa se ukočim…
Dragana Džajević: DVODIMENZIONALNA SREĆA
Poželela sam da su sada tu sva ova lica koja samo na slikama gledam. Ponekad, u setnim večerima, pustim muziku dobrih vremena i zavirim u tamnu dubinu svog starog ormara.…