Jagoda Kljaić: LJUDI OD SOLI
Dok koristim sol u pripremanju svakodnevnoga jela, pripazim da ne pretjeram, nije zdravo. Tako sada govore, tumače i objašnjavaju. Tko zna što će zaključiti za pedesetak godina, kad za nas…
Film, muzika, izložbe... Književnost, pozorište...
Dok koristim sol u pripremanju svakodnevnoga jela, pripazim da ne pretjeram, nije zdravo. Tako sada govore, tumače i objašnjavaju. Tko zna što će zaključiti za pedesetak godina, kad za nas…
Naš zvonar ima jednu manu. Kažu, puno puši. Taman je bilo pred podne, naš je zvonar pogledao na sat i zapalio još jednu. Taman pred crkvom je bila klupa, na…
Pošto je bio praznik, Vladimir reši da se prošeta po Adi. Osećao je prijatnu uznemirenost, veseli zov rascvalog proleća. Hodajući livadom prekrivenom žutim maslačcima, morao se prisetiti jedne scene iz…
Davno, u doba svoje siromaške mladosti (ah, kad bi opet mogla da se vrati, makar jedan jedini dan!), kad bejah, samo, idejama „bogat, hrabar i pust“, a u novcu kao…
Imaš samo pet godina i zoveš se Marta. Najviše voliš mamu i tatu, čokoladu i loptu. Tvom svijetu pripadaju i neki drugi likovi, sporedni i nevažni. O njim ne razmišljaš.…
Viski je lagano grizao njegove usnice u rano jutro. Pogled mu je sve više bio koncentiran na njegov stari ofucani sat nego na bilo što drugo. Mrzio je odustajanje, ali…
Tijana se glasno nasmejala i promeškoljila u snu. Smejala se zvonkim smehom devojčice koja u gumenim čizmicama skakuće po proletnjoj kišici, prskajući naokolo blatnjavu vodu iz barica. U snovima je…
Što je, zaboga, ovo? Sanjam li? Ako sanjam ja ne sanja pastirica. Ah, da! I tinejdžerke sanjaju. Možda budni sanjamo oboje? Što je ovo? Gdje smo? Ispred nas je ćuprija..…
Treća nagrada za najbolju kratku priču na natječaju “Mate Raos“, Matica hrvatska Vrgorac, 2011. Vjetar je puhao snažno i krivio kišobran, od pet maraka, Lovri u rukama. Prvo ga je…
N e s a n i c a – … Bojim se da opet neću moći! – Misliš? – Znam! Uvek mi je tako. Zalud svaki pokušaj… – Čemu takva…
Krletka nije načinjena za dobrobit ptice, često sam govorio gospodinu M. nismo bili … a nismo bili ni daleko, da budemo prijatelji … siromašno je reći poznanici, a opet, laž…
Nije lako kad krene pasat. U kasno poslijepodne, skoro predvečerje, poslije sparnoga dana, čije je jutro obećavalo još jedan dan iz snova. Pasat donosi kišu u izmorene oči i, morskom…