Dragana Ranđelović: CIGARETA
Ni nakon dubokog razmišljanja koje traje, evo, već čitav sat, nije bio siguran šta da misli i šta da čini. Znao je da razmišljanje vremenom postane besmisleno, kao kada ponavljaš…
Dragana Ranđelović: KAFA
Pogrešno si nas učio, oče…. Voleli smo naše ručkove. Mi, tvoja deca, došli bi sa posla umorni i besni, sedali za sto i pred tobom spuštali ton. Nisi dozvoljavao da…
Dragana Ranđelović: Reunion
Kao malo dete radovao sam se vikendu… Dete mi ima temperaturu, 38.2, ali neću dozvoliti da me to spreči u onome što sam naumio. Odvešću ga kod lekara, neka primi…
Dragana Ranđelović: Povratnik
Grebem ranu na fasadi stare zgrade. Ranjena i ostarila, stoji, ne pitajući zašto. Moli me da je ubijem i skratim muke. Klone glavom, ne želi da živi. Bezvoljno mi gladi…
Dragana Ranđelović: Ostajnica
Žurim sa posla kući. Majka se ljuti se ako ne dođem na vreme na ručak. Roditelji su mi bolesni i moram da pazim na njih. Majka je često prehlađena, jer…
Dragana Ranđelović: Brak iz računa
Radila je kao kasirka u nekoj bednoj samoposluzi. Po ceo dan bi, sa bordo keceljom preko sintetičke bluze i farmerki, brojala novac i sa osmehom vraćala kusur. Nije mi bila…
Dragana Ranđelović: Vesela ljubičasta
Lutala je očima po plafonu, tražeći smisao u njegovim figurama. Gledala je u masnoću i od nje pravila slike. Jedna joj se učini kao zeka kojeg su joj kupili kad…