Rekla sam joj da gleda svoja posla i još mnogo štošta, a ona je samo ćutala i netremce me je gledala iz ogledala. Njeno ćutanje je mnogo više kazivalo. Mnogo više od mojih prosto-proširenih, pa i složenih rečenica. Gledala me je sa posve izvrnutom sintaksom tela. Gledala sam i ja nju, onako ćutke i ispitivački. Zagledala se u svaku boru i pogledom kao da tonem u meso, usecala sam se u njene strije, ti mali beli odsjaji koji su trajno oštetili zagasitu kožu.
Pročitajte ceo tekst →
Zovem se Veljko Bosnić i profesor sam sociologije u Srbiji. Radim u Domu učenika u Sviljancu. Rođen sam u Drvaru 1956. godine, i diplomirao sam na FPN u Beogradu.
Pišem i pjesme, i objavljujem na više mjesta.
Moja priča
1.
Te subote… Znam da je subota bila. Uvjek subotom počinjem svoja djela ne bih li nekako imao sreće u onom što me je čekalo ovdje, u Beogradu, i naselju Žarkovo iznad onog Brda gdje smo moja nesretnica i ja savili nekako gnjezdo. Izbjegličko.
Ona je čuvala neku babu, a za uzvrat smo spavali u malom, vlažnom stanu ukopanom u zemlju sa malim prozorima kao puškarnicama. Daleko od Drine i Bosne. Još dalje od pameti. Mnogo daleko… Eh…
Decembar je bio posve vlažan i hladan mjesec sa kišom ispod pazuha. Stalno je te godine prkosio običnim ljudima kao što smo mi. Običnijih nije bilo, jadnijih…
Pročitajte ceo tekst →
Dejan Stojanović, pesnik, esejista, filozof, publicista, i poslovni čovek, rođen je u Peći 1959. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Objavio je knjige pesama:
Krugovanje (Narodna knjiga–Alfa, Beograd, tri izdanja– 1993, 1998. i 2000.)
Sunce sebe gleda (NIP Književna reč, Beograd 1999. )
Znak i njegova deca (Prosveta, Beograd, 2000.)
Tvoritelj, Narodna knjiga, Beograd, 2000.
Oblik,Gramatik, Podgorica, 2000.
Ples vremena (Konras, Beograd, 2007.)
Knjigu odabranih intervjua Razgovori, objavio je 1999. u izdanju NIP Književna reč, Beograd. Knjiga je nagrađena nagradom „Rastko Petrović“ Matice iseljenika i Udruženja književnika Srbije za intelektualni angažman. U pripremi su za štampu njegove prve tri knjige pesama napisane na engleskom, Poljubac tame i svetlosti, Sve žene u jednoj i Ples zvukova.
Od 1990. živi u Čikagu.
Pročitajte ceo tekst →
„Vaše ulaznice, molim.“
Predao sam ulaznice koje sam dobio od prijatelja i ušao sam u zadimljenu prostoriju, inače lobi stare i zapuštene koncertne dvorane. Mesingane šipke na ulaznim vratima govore da je ovo nekada bilo mesto za elitu, ciljna zgrada za krem društva, a sada je oronula i napuštena staja, arhitektonska konstrukcija koja služi golubovima da seru po njoj a ljudima da uvlače dim i upijaju tuđe, nesrećne reči.
Pročitajte ceo tekst →
(Na papiru prah od zvezda)
1.
Preda mnom, na stolu otvorena knjiga, belih korica. Pre nastavka čitanja, prisećam se, zalio sam cveće u saksijama na obe terase, zaključao obe brave na ulaznim vratima, iz polumračnog predsoblja, kroz špijunku, pogled na osvetljen hodnik, delić stepeništa, navio budilnik, isključio telefon… Da, kaseta sa klasičnom muzikom. Najpre Šopen i snena šetnja Varšavom pod snegom, prtinom duž beskrajno dugog Bulevara mira do parka Laženjka, naklon Frederiku pod tužnom vrbom, veverica mi, bez straha, uzima lešnik s dlana… Potom Debisi i “Potonula katedrala” koja još traje…
Pročitajte ceo tekst →
JESENJI PRIVID
Kasna jesen. Gustina magle potisnula slabašnu svetlost iznemoglog sunca, skriva je pogledu što zaludno tračak svetlosti traži.
Iznad mene jato golubova u besomučnom letu. Kruži. Lepet krila u velikim zamasima – jedini zvuk.
Bezglasni u tolikom trudu, čemu streme dok kruže po istoj zamišljenoj kružnici neba, iznad mog pogleda? Pokušaj razbijanja sivila? Stvaranje vrtložnika ka nebu, putanji do svetlosti? Neprihvatanje graničnika u prostoru ka nedogledu gde počinje rađanje maštanja?
I dalje očajnički let bezglasnog jata. Šta ih pokreće? Šta im daje snagu? Revolt? Ili vera?
Od siline zamaha krilima, opada nežno paperje. I na trenutak, dok je još lebdelo, kao da je po njemu svetlost zatreperila.
Ili se to mome suzom zamagljenom oku pričinilo.
Pročitajte ceo tekst →
Pančevo, 1. mart 2010. – Prošlog meseca na internet adresi www.malenovine.com pokrenut je književni portal koji izaziva sve veće interesovanje i među autorima i među čitaocima. Nakon samo četrdeset dana rada u eksperimentalnom režimu, tokom koji se okupilo prvih petnaest autora, Male novine je posetilo skoro deset hiljada ljudi iz više od 30 zemalja i više od 100 velikih gradova, među kojima je najviše posetilaca bilo iz Beograda, Novog Sada, Sarajeva i Zagreba. Rast ovog portala, kao i saradnja sa srodnim sajtovima, nastavlja se i dalje, a ako se aktuelni trend održi, Male novine bi do 1. maja 2010. za kada je najavljen veliki start, mogle dostići i prosečnu posetu od 3000 čitalaca na dnevnom nivou.
Pročitajte ceo tekst →
Ta je zemlja bila jedna od onih koje su obdarene gotovo svim raznovrsnostima koje ova planeta može da pruži. Monotone i plodne ravnice sjevera se južnije pretvaraju u kraške oaze okružene golotinjom kamenjara na kojem lišajevi i mahovine naizmjence spavaju i jedu. Rijeke poput paukove mreže opkoljavaju zemlju i svojom ljepotom u zatočeništvu drže milione ljudi. Jezera su ovdje čista, modra i hladna kao oči orlova koji lakoćom nadletaju prostranstva, lakoćom koju čovjek nikada neće dostići. Nebo iznad ove zemlje je oduvijek bilo kao i drugdje, ali ipak nekako neponovljivo i majčinski blagonaklono prema žednom kukuruzu i gladnim seljacima. Vjetrovi su ovdje nepredvidivi, nekad donoseći strah zebnju i slutnju, a nekad mirnoću sutona i spokojna jutra. Ustalasana brda trče u zagrljaj planinskim vijencima čiji snježni vrhovi, posmatrani iz visine, čine predivne biserne ogrlice na vratu postojbine Akardista. Oni ove bisere (i druga veličanstvena blaga zemlje) nisu vidjeli dugo, jer već neko vrijeme žive pognutih glava i pogleda uperenih u vlastite noge koje, ili ukopane nigdje ne hode, ili lutaju bez smisla i cilja.
Pročitajte ceo tekst →
Maši čika policajcu! – rekao bi moj tata svaki put kada bismo prošli pored mračnog čoveka u plavom.
Kroz kišom umrljani prozor, posmatrala sam prolaznike, nestrpljivo čekajući priliku da mahnem nekom, pa makar bio to i ovaj mrki, zgrbljeni čovečuljak.
Pročitajte ceo tekst →
1. Šumadija
Kajzer Soze se vratio: na njegovom blogu je novi post.
Piše da je boravio u Šumadiji, nekom selu gde je brzi Internet nemoguća misija.
U zapisu pominje Retku Zverku, Kralja Pajaca… Svima im čestita “Dan zaljubljenih”.
A život teče dalje… „Dan zaljubljenih“ traje jedan dan.
Pročitajte ceo tekst →
