Stevan Šarčević: PONOĆNA ZVONA
Izlazim iz razdrndanog autobusa na poslednjoj stanici, pored nekog od boga zaboravljenog i zapuštenog groblja. Objašnjeno mi je da će fešta biti na samoj periferiji grada. Ledeni vazduh me udara u lice. Ceo tekst »
Biljana Vićentijević: ZATVOREN PROSTOR
- Kriv! – odjeknu kroz sudnicu. Postade mi teško u glavi, misli se odvojiše, prazan prostor u meni. Padam, potpuno sam, u provaliju bez dna. Zaplakao bih, samo sve je stalo od Ceo tekst »
VELIBOR MIHIĆ: MAMA, KO JE MOJ TATA?
Nezgodno, tugaljivo, „škakljivo“ pitanje – „Mama, kaži mi ko je moj tata?!“ Ovo pitanje, moglo bi, sa punim pravom, da postavi svako treće dete jer toliko testiranih osoba u Institutu – nisu Ceo tekst »
Vladimir Mušicki: ČOVEK JE TO BIO
Bio je to čovek koga niko nije voleo. Niko zapravo nije čuo kada je umro. Niko ništa nije video. Čak su se neki i smejali. Ma niko živ nije primetio kada je Ceo tekst »
Danijela Milosavljević: SAN
„Umreti, spavati – spavati – možda sanjati! Da, tu je čvor! Jer u tom spavanju Smrtnom, kakvi bi snovi mogli doći, Kad života ovo klupče odmotamo?“ William Shakespeare Bip, bip, bip. Neonsko Ceo tekst »
Adi Jašarević: ZA D.K . (Klanje zaklanog janjeta)
Ležao sam na dnu šumne rijeke, među erodiranim kamenjem obraslim svilenkastom travom, koja je dražila jagodice,smežurane kao kod starca. Vrijeme sam kratio plašeći jata riba,koja bi pred mojom čudnovatom pojavom brzo mijenjala Ceo tekst »
Saša Čokljat: DA SE JOŠ JEDNOM NAPIJEM TEBE
Htio bih te jednog dana vidjeti i biti ponosan. Gledati te kako si postao potpuno svoj. Htio bih u tebi vidjeti onoga tko mi se do sada još nije dogodio. Čovjeka koji Ceo tekst »
Siniša Vučković: SIZIF I JA
Posudivši od mladića iz sobe Politikin Zabavnik, koji je jedna od retkih stvari koje se nisu menjale od svog postanka, naiđe na kratak članak o grčkom mučeniku-Sizifu. Zna otprilike po svom skromnom Ceo tekst »
Jakov Bajić: Sjećaš li se?
U ovoj krimi-priči, spisatelj je lako i ovlaš ležerno opisao gnjusan zločin, koga je u znaku Kaina, podmetnuo brat bratu hladnokrvno kao životinja kojoj se oduzima obilježena teritorija. Motiv podmuklog ponašanja više bi odgovarao nepoznatim rivalima nego braći navikloj na
Stevan Šarčević: PONOĆNA ZVONA
Izlazim iz razdrndanog autobusa na poslednjoj stanici, pored nekog od boga zaboravljenog i zapuštenog groblja. Objašnjeno mi je da će fešta biti na samoj periferiji grada. Ledeni vazduh me udara u lice. Podižem kragnu kaputa i gledam niz ulicu. Probijam
Knjiga o muzici (David Albahari, Žarko Radaković)
(Izdavač: LAGUNA, Beograd – 2013) Autor prikaza: Živko Ivković „Knjiga o muzici“ je neoboriv dokaz da je rokenrol večita inspiracija, obnovljiv izvor iste je i večita subkultura u priči književnog dvojca gde ulogu kormilara naizmenično preuzimaju Albahari i Radaković. Emotivni
Biljana Vićentijević: ZATVOREN PROSTOR
- Kriv! – odjeknu kroz sudnicu. Postade mi teško u glavi, misli se odvojiše, prazan prostor u meni. Padam, potpuno sam, u provaliju bez dna. Zaplakao bih, samo sve je stalo od te dve reči. Zatvor, to me ispuni tugom.
VELIBOR MIHIĆ: MAMA, KO JE MOJ TATA?
Nezgodno, tugaljivo, „škakljivo“ pitanje – „Mama, kaži mi ko je moj tata?!“ Ovo pitanje, moglo bi, sa punim pravom, da postavi svako treće dete jer toliko testiranih osoba u Institutu – nisu očevi svoje dece! Institut za sudsku medicinu u
Vladimir Mušicki: ČOVEK JE TO BIO
Bio je to čovek koga niko nije voleo. Niko zapravo nije čuo kada je umro. Niko ništa nije video. Čak su se neki i smejali. Ma niko živ nije primetio kada je ovaj pao mrtav. A nije da nije trajalo.
Danijela Milosavljević: SAN
„Umreti, spavati – spavati – možda sanjati! Da, tu je čvor! Jer u tom spavanju Smrtnom, kakvi bi snovi mogli doći, Kad života ovo klupče odmotamo?“ William Shakespeare Bip, bip, bip. Neonsko osvetljenje. Dugine boje razlivaju se kroz bocu koja
Vesna Disić: Noćne ptice i jutarnji tragači
Maštovit naslov krimi-priče Vesne Disić „Noćne ptice i jutarnji tragači„, prvo je što privlači čitatelja ovoj storiji, koja opisuje pljačku mjenjačnice i bezobzirno ubistvo službenice u noćnoj smjeni. Veoma dobro odabran, već na početku ukazuje na grabljivce, „pohlepnih bolesnih umova“,
Adi Jašarević: ZA D.K . (Klanje zaklanog janjeta)
Ležao sam na dnu šumne rijeke, među erodiranim kamenjem obraslim svilenkastom travom, koja je dražila jagodice,smežurane kao kod starca. Vrijeme sam kratio plašeći jata riba,koja bi pred mojom čudnovatom pojavom brzo mijenjala kurs-koordinisanim pokretima lijevo-desno,što dalje od mog domašaja.Kada sam
Saša Čokljat: DA SE JOŠ JEDNOM NAPIJEM TEBE
Htio bih te jednog dana vidjeti i biti ponosan. Gledati te kako si postao potpuno svoj. Htio bih u tebi vidjeti onoga tko mi se do sada još nije dogodio. Čovjeka koji će se odreći apsurdnog igrokaza, kojeg izmišljaju apsurdni
Siniša Vučković: SIZIF I JA
Posudivši od mladića iz sobe Politikin Zabavnik, koji je jedna od retkih stvari koje se nisu menjale od svog postanka, naiđe na kratak članak o grčkom mučeniku-Sizifu. Zna otprilike po svom skromnom znanju grčke mitologije, da se ovaj nešto zamerio
Aleksandar Obradović: Niz
Vjeran sebi i svom stilu, pripovjedača čiste i kvalitetne naracije, Aleksandar Obradović u „Nizu“ opisuje tok istrage povodom pokušaja pljačke „u očaju“. Za aktere perfidne igre , koja je vođena usljed siromaštva , ali i pribavljanja osobne koristi prijevarom, možda
