Posle teških dana gladovanja, usamljenosti, besparice i iskušenja da od svega dignem ruke i da se sa sinčićem odselim u Getingen, zaposlila sam se u Stokholmskom sudu za ratne zločine. Svesna sam bila činjenice da mi desetočasovni (nekad i duži) rad nije garantovao dvostruko veću zaradu od one koju bih imala u Getingenu. Uz ugovor o radu bilo je prikačeno i Rozalijino pisamce, telegrafski kratko, ali toplo i primamljivo. Nisam smela da donosim brze i pogrešne odluke, bez obzira na obećanja, bajke i iscrpljujući posao koji me je čekao.
Pročitajte ceo tekst →
KISMET
„Kada prostreš beli veš da se suši, a iznenada pljusne kiša, to znači da te muž vara“ – govorila je, ko bi drugi nego moja mama, pre više od pola veka, a ja sam je začudjeno slušala i dodavala joj štipaljke.
Bila sam toliko mala da još nisam mogla ni da prostirem veš, a kamoli da maštam o udaji.
Sa Prvim Bivšim nisam više od četrdeset godina. Sa Drugim Bivšim, više od trideset.
I svaki put kada širim beli veš, a nebo je plavo da plavlje ne može biti – padne kišurina.
Koje su to švalerčine!
Pročitajte ceo tekst →
Božidar sedi na ivici kreveta i već po hiljaditi put kuca sms ispočetka, pa opet briše. Međutim, sadržaj se može svesti na sledeće: “Da li bi želela da zauzmeš drugu stranu moga kreveta?”
Naravno, postojalo je različitih varijanta od nežnih izjava ljubavi uz kamin i Nik Kejva do više nego otvorenih poziva na oralni seks.
Pročitajte ceo tekst →
- Na početku našeg virtuelnog razgovora, zanima me gde ste Vi, g-dine Baćoviću? Možda će Vaš odgovor pomoci da Vas materijalizujem u odredjenom prostoru: prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom, na primer?
- Poslednjih dvadesetak godina živim u glavnom gradu najzapadnije zemlje na Balkanu. Okružena je Alpima, tako da ljudi ovde vole da kažu da se nalaze na sunčanoj strani Alpa. Osim toga vole i da se šetaju po planinama, voze automobilima i da dižu ograde oko svojih kuća u čijim dvorištima imaju obično lepo sređene povrtnjake. Vole i da idu u šoping i da se bave sportom. Više vole da piju pivo nego da pričaju o politici a gradovi su im više okrenuti zapadu nego istoku tako da, ako sudite po imenima glavnih ulica (koja se zovu po mestima gde vode), za njih istok kao i da ne postoji.
Pročitajte ceo tekst →
(Intervju Miroljuba Todorovića objavljen u Novostima 24. VII 2010).
Razgovor vodio Dragan Bogutović.
1. Signalizam je nastajao dugo i postepeno. Kako je konačno uobličen kao nov i provokativan književni i umetnički pravac?
- Signalizam kao ideja, u prvobitnoj fazi kao scijentizam, rođen je u meni još krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina kada sam inspirisan naukom pokušao da, na poetski način, povežem egzaktne nauke i književnost. Tada stvarane scijentističke pesme, kako sam ih nazivao, sa karakterističnim nazivima: ”Čelik i žeđ”, ”Otvara se atom”, ”Svetlost se u atome nastanjuje”, ”Radioaktivne pesme”, objavljivao sam u, kao student, u ”Mladosti”, ”Vidicima”, ”Studentu”, i drugde. Istovremeno započeo sam rad i na poemi ”Planeta” u kojoj je dominirala egzaktno-kosmološka inspiracija.
Pročitajte ceo tekst →
„Beše to posle bitke kod Gaugamele, i pošto je razoren Persepolis; kada su carske statue i kipovi bogova svaljeni u prah, a hramove i palate progutao plamen. U vreme kada Bes ubi persijskog cara Darija a pre nego što ovoga pogubi Aleksandar…
Pročitajte ceo tekst →
Nedelje su vrlo bitni dani za moju devojku i mene. Tada kiselimo kupus. Ma šalim se. Tada seksamo. To je za nas toliko sveti dan da bi mogli da ga stavimo na kalendar. Mogli bi da napravimo naš kalendar, u kome se stvari ne bi dešavale pre i posle Hrista, nego pre i posle kupusa, pardon seksa. Doduše ako bi nju pitali ona bi svaki dan kiselila kupus odnosno sve dane na kalendaru ofarbala u crveno, što će reći da bi svaki dan bio nedelja. Ali kako bi onda prepoznali ostale dane. Petak – bioskop, subota – pijac, nedelja – kupus. Pa ne mogu po cele dane da jedem kupus i da ga kiselim. Pa lepo je i Bog rekao da nedeljom ne treba raditi. Zato i mi ništa ne radimo… tako da nam ostaje samo seks.
Pročitajte ceo tekst →
Savršena žena
Savršena žena uvek hoda savršeno odmerenim korakom. Šminkom naglašava ili oči ili usne, nikad sve. Ona savršeno seda, njena kosa je u savršenom redu, svaka dlaka je na svom savršenom mestu.
Savršena žena uvek sedi prekrštenih nogu i stisnutih usana. U njenom frižideru nema hrane, u savršenoj belini nejmodernijeg aparata može se naći kisela voda sa ukusom limuna i biljna mešavina koja zamenjuje obrok.
Pročitajte ceo tekst →
1. (Odabrani)
I dalje je mart. Svaki mesec, pa tako i mart, ima određenu dužinu trajanja izraženu u danima.
Pajaco se pretvorio u nekoga ko broji dane u mesecu: danas je sedamnaesti mart, sutra će biti osamnaesti… Juče je bio šesnaesti.
Dan koji su obeležili ubistvo i samoubistvo dvoje mladih. Činilo se da imaju sve od života, a oni su iskoračili iz njega, i tako naneli bol svima onima koji su ostali, nastavili da žive…
Pročitajte ceo tekst →
JESENJI PRIVID
Kasna jesen. Gustina magle potisnula slabašnu svetlost iznemoglog sunca, skriva je pogledu što zaludno tračak svetlosti traži.
Iznad mene jato golubova u besomučnom letu. Kruži. Lepet krila u velikim zamasima – jedini zvuk.
Bezglasni u tolikom trudu, čemu streme dok kruže po istoj zamišljenoj kružnici neba, iznad mog pogleda? Pokušaj razbijanja sivila? Stvaranje vrtložnika ka nebu, putanji do svetlosti? Neprihvatanje graničnika u prostoru ka nedogledu gde počinje rađanje maštanja?
Pročitajte ceo tekst →
