Pročitajte ceo tekst →
Dejan Stojanović, pesnik, esejista, filozof, publicista, i poslovni čovek, rođen je u Peći 1959. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Objavio je knjige pesama:
Krugovanje (Narodna knjiga–Alfa, Beograd, tri izdanja– 1993, 1998. i 2000.)
Sunce sebe gleda (NIP Književna reč, Beograd 1999. )
Znak i njegova deca (Prosveta, Beograd, 2000.)
Tvoritelj, Narodna knjiga, Beograd, 2000.
Oblik,Gramatik, Podgorica, 2000.
Ples vremena, Konras, Beograd, 2007.
Knjigu odabranih intervjua Razgovori, objavio je 1999. u izdanju NIP Književna reč, Beograd. Knjiga je nagrađena nagradom „Rastko Petrović“ Matice iseljenika i Udruženja književnika Srbije za intelektualni angažman. U pripremi su za štampu njegove prve tri knjige pesama napisane na engleskom, Poljubac tame i svetlosti, Sve žene u jednoj i Ples zvukova.
Od 1990. živi u Čikagu.
Dejan Stojanović: Snovi
Vladimir Mušicki: ČOVEK SA SAKSOFONOM
Pročitajte ceo tekst →
„Vaše ulaznice, molim.“
Predao sam ulaznice koje sam dobio od prijatelja i ušao sam u zadimljenu prostoriju, inače lobi stare i zapuštene koncertne dvorane. Mesingane šipke na ulaznim vratima govore da je ovo nekada bilo mesto za elitu, ciljna zgrada za krem društva, a sada je oronula i napuštena staja, arhitektonska konstrukcija koja služi golubovima da seru po njoj a ljudima da uvlače dim i upijaju tuđe, nesrećne reči.
David Kecman Dako: Svetionik/Živi zid
Pročitajte ceo tekst →
(Na papiru prah od zvezda)
1.
Preda mnom, na stolu otvorena knjiga, belih korica. Pre nastavka čitanja, prisećam se, zalio sam cveće u saksijama na obe terase, zaključao obe brave na ulaznim vratima, iz polumračnog predsoblja, kroz špijunku, pogled na osvetljen hodnik, delić stepeništa, navio budilnik, isključio telefon… Da, kaseta sa klasičnom muzikom. Najpre Šopen i snena šetnja Varšavom pod snegom, prtinom duž beskrajno dugog Bulevara mira do parka Laženjka, naklon Frederiku pod tužnom vrbom, veverica mi, bez straha, uzima lešnik s dlana… Potom Debisi i “Potonula katedrala” koja još traje…
Divna Lulić Jovčić: Lirsko-prozni zapisi
Pročitajte ceo tekst →
JESENJI PRIVID
Kasna jesen. Gustina magle potisnula slabašnu svetlost iznemoglog sunca, skriva je pogledu što zaludno tračak svetlosti traži.
Iznad mene jato golubova u besomučnom letu. Kruži. Lepet krila u velikim zamasima – jedini zvuk.
Bezglasni u tolikom trudu, čemu streme dok kruže po istoj zamišljenoj kružnici neba, iznad mog pogleda? Pokušaj razbijanja sivila? Stvaranje vrtložnika ka nebu, putanji do svetlosti? Neprihvatanje graničnika u prostoru ka nedogledu gde počinje rađanje maštanja?
I dalje očajnički let bezglasnog jata. Šta ih pokreće? Šta im daje snagu? Revolt? Ili vera?
Od siline zamaha krilima, opada nežno paperje. I na trenutak, dok je još lebdelo, kao da je po njemu svetlost zatreperila.
Ili se to mome suzom zamagljenom oku pričinilo.
Male novine: elektronski časopis za književnost, politiku i druge stvari koje menjaju svet
Pročitajte ceo tekst →
Pančevo, 1. mart 2010. – Prošlog meseca na internet adresi www.malenovine.com pokrenut je književni portal koji izaziva sve veće interesovanje i među autorima i među čitaocima. Nakon samo četrdeset dana rada u eksperimentalnom režimu, tokom koji se okupilo prvih petnaest autora, Male novine je posetilo skoro deset hiljada ljudi iz više od 30 zemalja i više od 100 velikih gradova, među kojima je najviše posetilaca bilo iz Beograda, Novog Sada, Sarajeva i Zagreba. Rast ovog portala, kao i saradnja sa srodnim sajtovima, nastavlja se i dalje, a ako se aktuelni trend održi, Male novine bi do 1. maja 2010. za kada je najavljen veliki start, mogle dostići i prosečnu posetu od 3000 čitalaca na dnevnom nivou.
Berislav Blagojević: IDEMISTI I AKARDISTI
Pročitajte ceo tekst →
Ta je zemlja bila jedna od onih koje su obdarene gotovo svim raznovrsnostima koje ova planeta može da pruži. Monotone i plodne ravnice sjevera se južnije pretvaraju u kraške oaze okružene golotinjom kamenjara na kojem lišajevi i mahovine naizmjence spavaju i jedu. Rijeke poput paukove mreže opkoljavaju zemlju i svojom ljepotom u zatočeništvu drže milione ljudi. Jezera su ovdje čista, modra i hladna kao oči orlova koji lakoćom nadletaju prostranstva, lakoćom koju čovjek nikada neće dostići. Nebo iznad ove zemlje je oduvijek bilo kao i drugdje, ali ipak nekako neponovljivo i majčinski blagonaklono prema žednom kukuruzu i gladnim seljacima. Vjetrovi su ovdje nepredvidivi, nekad donoseći strah zebnju i slutnju, a nekad mirnoću sutona i spokojna jutra. Ustalasana brda trče u zagrljaj planinskim vijencima čiji snježni vrhovi, posmatrani iz visine, čine predivne biserne ogrlice na vratu postojbine Akardista. Oni ove bisere (i druga veličanstvena blaga zemlje) nisu vidjeli dugo, jer već neko vrijeme žive pognutih glava i pogleda uperenih u vlastite noge koje, ili ukopane nigdje ne hode, ili lutaju bez smisla i cilja.
Marijana Petrović: Maši čika policajcu!
Pročitajte ceo tekst →
Maši čika policajcu! – rekao bi moj tata svaki put kada bismo prošli pored mračnog čoveka u plavom.
Kroz kišom umrljani prozor, posmatrala sam prolaznike, nestrpljivo čekajući priliku da mahnem nekom, pa makar bio to i ovaj mrki, zgrbljeni čovečuljak.
Zoran Ilić: Šumadija i okolina
Pročitajte ceo tekst →
1. Šumadija
Kajzer Soze se vratio: na njegovom blogu je novi post.
Piše da je boravio u Šumadiji, nekom selu gde je brzi Internet nemoguća misija.
U zapisu pominje Retku Zverku, Kralja Pajaca… Svima im čestita “Dan zaljubljenih”.
A život teče dalje… „Dan zaljubljenih“ traje jedan dan.
Mirjana Marinšek Nikolić: Svet koji treba odsanjati
Saradnica “Prozaonline” Mirjana Marinšek Nikolić je u najnovijem broju Politikinog “Kulturnog dodatka” objavila tekst pod naslovom “Svet koji treba odsanjati”.
Mirjanin tekst možete pročitati na sledećem LINKU.
Dragomir Dujmov: Akrobata nad lomačom
Pročitajte ceo tekst →
Uživao sam da se vragolasto ušunjam i prodrem u širom otvorene ljudske oči. U njihovim pogledima tada sam jedino ja postojao. Iznad svega, bio sam ljubitelj iznenađenja i šale. Kao što su svi gradski trgovi uglavnom isti, takvi su i gledaoci. Najbolje se to odražavalo u njihovim širom otvorenim ustima koja su bila odraz zaprepašćenja, čuđenja i divljenja. Voleo sam da im zavaram pažnju i da ih večitim trikovima dekoncentrišem. Primećivao sam kako im u beonjačama sitni kapilari bubre i pucaju od straha i uzbuđenja. Obožavao sam da ih iznenadim, plašim i da ih dovedem do vrtoglavice, pa da im iz glave misli izbrišem sećanja na sivi dan, boleštine, mrkle noći, na glad plavog jutra, sirotinju u žuto podne, na smrad u riđe predvečerje, smrt usred belog dana, na usud naranćaste zore i nesuđene tužne ljubavi ljubičastih sutona. Bio sam u potpunosti uveren da u momentima njihovog iskrenog zaprepašćenja, osim mene i mojih akrobacija, nije bilo nikoga, i ničega u njihovoj svesti.
-
Prijatelji
