KISMET
„Kada prostreš beli veš da se suši, a iznenada pljusne kiša, to znači da te muž vara“ – govorila je, ko bi drugi nego moja mama, pre više od pola veka, a ja sam je začudjeno slušala i dodavala joj štipaljke.
Bila sam toliko mala da još nisam mogla ni da prostirem veš, a kamoli da maštam o udaji.
Sa Prvim Bivšim nisam više od četrdeset godina. Sa Drugim Bivšim, više od trideset.
I svaki put kada širim beli veš, a nebo je plavo da plavlje ne može biti – padne kišurina.
Koje su to švalerčine!
Pročitajte ceo tekst →
Božidar sedi na ivici kreveta i već po hiljaditi put kuca sms ispočetka, pa opet briše. Međutim, sadržaj se može svesti na sledeće: “Da li bi želela da zauzmeš drugu stranu moga kreveta?”
Naravno, postojalo je različitih varijanta od nežnih izjava ljubavi uz kamin i Nik Kejva do više nego otvorenih poziva na oralni seks.
Pročitajte ceo tekst →
„Beše to posle bitke kod Gaugamele, i pošto je razoren Persepolis; kada su carske statue i kipovi bogova svaljeni u prah, a hramove i palate progutao plamen. U vreme kada Bes ubi persijskog cara Darija a pre nego što ovoga pogubi Aleksandar…
Pročitajte ceo tekst →
Nedelje su vrlo bitni dani za moju devojku i mene. Tada kiselimo kupus. Ma šalim se. Tada seksamo. To je za nas toliko sveti dan da bi mogli da ga stavimo na kalendar. Mogli bi da napravimo naš kalendar, u kome se stvari ne bi dešavale pre i posle Hrista, nego pre i posle kupusa, pardon seksa. Doduše ako bi nju pitali ona bi svaki dan kiselila kupus odnosno sve dane na kalendaru ofarbala u crveno, što će reći da bi svaki dan bio nedelja. Ali kako bi onda prepoznali ostale dane. Petak – bioskop, subota – pijac, nedelja – kupus. Pa ne mogu po cele dane da jedem kupus i da ga kiselim. Pa lepo je i Bog rekao da nedeljom ne treba raditi. Zato i mi ništa ne radimo… tako da nam ostaje samo seks.
Pročitajte ceo tekst →
Savršena žena
Savršena žena uvek hoda savršeno odmerenim korakom. Šminkom naglašava ili oči ili usne, nikad sve. Ona savršeno seda, njena kosa je u savršenom redu, svaka dlaka je na svom savršenom mestu.
Savršena žena uvek sedi prekrštenih nogu i stisnutih usana. U njenom frižideru nema hrane, u savršenoj belini nejmodernijeg aparata može se naći kisela voda sa ukusom limuna i biljna mešavina koja zamenjuje obrok.
Pročitajte ceo tekst →
JESENJI PRIVID
Kasna jesen. Gustina magle potisnula slabašnu svetlost iznemoglog sunca, skriva je pogledu što zaludno tračak svetlosti traži.
Iznad mene jato golubova u besomučnom letu. Kruži. Lepet krila u velikim zamasima – jedini zvuk.
Bezglasni u tolikom trudu, čemu streme dok kruže po istoj zamišljenoj kružnici neba, iznad mog pogleda? Pokušaj razbijanja sivila? Stvaranje vrtložnika ka nebu, putanji do svetlosti? Neprihvatanje graničnika u prostoru ka nedogledu gde počinje rađanje maštanja?
Pročitajte ceo tekst →
BLISKI SUSRET TREĆE VRSTE
(negdje na brdovitom Balkanu)
Zdravo. Ja sam čovjek.
Radim i teglim kao konj, tvrdoglav sam i uporan kao magarac. Iskorištavaju me kao cvrčak mrava, pa sam često žrtveni jarac ili, po potrebi, ovca za šišanje. Ponekad sam odvratan poput svinje, ali uglavnom sam samo lukav kao lisica. Prepreden i snalažljiv moram da budem da bih preživio. A preživjeti nije lako kad živiš kao pas.
Zdravo. Ja sam čovjek.
Pročitajte ceo tekst →
Nikad ne razmišljam dok posmatram oblake. Oblaci su sada ispod mene. Kao sutlijaš. Gusti. Sakrivaju nebo i zemlju. Moj avion leti ka Libiji. Idem da radim, da zaradim, da vratim dugove, rekla sam im. Libija je zemlja vreline i mogućnosti. Ja se nadam da ću tamo biti sretna. I da se neću vratiti.
Pročitajte ceo tekst →
Ne tako često, ali bivšem dečaku događalo se, obično noću i posle povratka iz duge šetnje, najčeše, gotovo nezaobilazno, u proleće, kad zamirišu jorgovani, da ponovo potraži omanju kutiju u kojoj čuva ono malo fotografija iz detinjstva. Uzima ih lagano i nežno, jednu po jednu dugo zagleda, pomera ih čas levo, čas desno, kao da traži onaj najpodesniji ugao iz kojeg se vidi i ono što fotografskim objektivom nije zabeleženo, što se izmaklo i fotografovom oku, ali se skrilo u dečakovom sećanju i posle mnogo godina tek sada viđeno i to u pravom svetlu.
Pročitajte ceo tekst →
Ratni D. & D.
Jedan od mnogih.
„Blago onima koji ne znaju“…
Već me dva dana muči taj metak.
Dok je bio nevidljiv bila sam mirna.
Kako da se brinem i sekiram za ono što ne znam da postoji.
Sada kada je izišao na vidjelo uzdrmao je tijelo, uskomešao dušu, uvukao se u sve pore misli, u vijuge sjećanja, u meandre bježanja i ne-priznavanja tamne strane ljudske svijesti i podsvijesti.
Pročitajte ceo tekst →
