Search Results for: Zoran Škiljević

Zoran Škiljević: KINESKI RESTORAN

Jedne letnje večeri vratio sam se iz grada nešto ranije nego obično. Ne sećam se baš najtačnije šta baše razlog tome, ali znam da nije moglo biti više od 22. časa kada sam izašao na poslednjoj stanici “dame” (sada tridesetjedinice),

Zoran Škiljević: Mačke i miša

– …Nije trebalo to da mi kažeš! Razočarao si me! – Šta to nije trebalo da ti kažem? Ne znam na šta misliš. – Znaš ti dobro, nemoj da se praviš da ne znaš. – Ne znam zaista. Ne znam

Zoran Škiljević: Muke po Matiji

Tiruriruriru, zasvira telefon. Šta ću, javim se. Moja cica, ko bi drugi. Dosađuje se na poslu, ne zna šta će sa sobom, pa me zove da vidi šta ja radim, da li se, može biti i ja dosađujem ili sam

Zoran Škiljević: Pametan

– Šta ti bi najednom?! Zašto si stao? – upitala me je moja cica sva u čudu pošto sam se bukvalno ukopao u mestu, a tek smo bili zakoračili na pešačku zebru, da je prešišamo dok je vreme, jer ako

Zoran Škiljević: Ratna sreća

– Samo da znaš, mili, iako nisam prznica i sitničar, umem da budem jako nezgodna u nekim situacijama. Ali nije to ništa strašno, nemoj da brineš. Na primer, ako nešto jako poželim, ili ako zatražim od tebe da nešto uradiš,

Zoran Škiljević: Promašio

Priča broj 10 – Britka uma i još britkijeg jezika, Zoran Škiljević u priči „Promašio“ izaziva čitatelje na dešifriranje promašenog (šta to bi?) i pogođenog /to bi šta?/, kao i slovnih grešaka o kojima priča da mu se događaju veoma

Zoran Škiljević: Albahari

Nedelja veče. Taman da sednem za komp da zabeležim jednu važnu misao koju sam upravo bio formulisao kako treba i sa kojom sam baš bio zadovoljan, a koja mi se danima već bila motala pa glavi tamo-amo ne dajući mi

Zoran Škiljević: Brišući let

Ja imam nade za ovaj grad. Ja imam veliku nadu… – pevao je znamo već ko, i mi skupa s njim poneseni lepotom stihova. Kad nema ničeg opipljivijeg, dakako dobrodošla je i nada, ukoliko ne odapne pre vremena pa ostanemo

Zoran Škiljević: Na Prevlaci (Odlomak iz romana „U cvetu krina“)

Sledećeg jutra, stižemo na Prevlaku. Ili na Ostrvo cveća, ako ste tako naučili. Pravo u komu. Da obiđemo očevo i zemaljsko i nebesko boravište. I da obavimo ono što se mora, sve formalnosti koje čekaju na mene posle tragičnog događaja

Zoran Škiljević: Ja o sebi iskreno (Odlomak iz romana „U cvetu krina“)

Inače, moje nevolje sa mnom počele su nekako baš u vreme kada sam počeo da shvatam da svet odraslih nije isto što i svet odrastanja. Dakle, s razlogom. Kao stariji adolescent, već uveliko u godinama kada je prirodno i logično

Zoran Škiljević: OBEĆANJE

Šetnja po dubokom snegu po živopisnom planinskom krajoliku Javora svakome bi prijala, kao pravi melem i za dušu i za telo. Kako onda ne bi našim junacima odraslim u džungleraju od betonskih i staklenih konstrukcija, gde sve puca od nesnosnih

Zoran Škiljević: Gejak

Anamarija i Roberto dan su, kao i obično, proveli rmbačeći. Ona u redakciji, a on kod kuće, dumajući kako da se izbori sa svojim novim projektom. Jerbo nema rašta izlaziti uredniku na oči ako na vreme i na zadovoljavajući način