Tag Archives: Z.Feđver

Zdenka Feđver: SPOMENAR

Kada imaš pet godina i kada preseliš u drugi grad, seoba te uopšte ne boli, potpuno ti je svejedno, važno je da si sa mamom i tatom. Puno sećanja na bivši grad baš i nemaš. Izrone kasnije, ali ni onda

Zdenka Feđver: Kratke priče

STANAR U moju spavaću sobu uselio se u jesen, nepozvan, tiho jer to mu je u krvi, bešumno izabrao svoje mesto, strpljivo tkao svoju raskošnu mrežu izmedju dva ogromna kaktusa, ispred dva krila trokrilnog prozora, kao da je znao da

Zdenka Feđver: SUNČANA JESEN ŽIVOTA

Pre nego što ustanem, svako, ama baš svako jutro, osećam se kao Limenko iz „Čarobnjaka iz Oza“, dok tražim pumpicu da podmažem mozak, okamenjene zglobove, koske, mišiće i samu sebe primoravam, jer pumpice nema, da izbacim sebe iz kreveta. Ustajem,

Zdenka Feđver: ŽIVOT

Svako veče, osamnaest godina, jer napolju je spavala, prvo laku noć bilo je upućeno njoj. Svako jutro, osamnaest godina, prvo sam nju pozdravljala. Čim ustanem, otvaram ulazna vrata, ona je već ispred njih, kažem: „Dobro jutro, Žujka!“, ona me ćutke,

Zdenka Feđver: Tri priče

KUC, KUC „Javi se baki“, kaže moja snaja, podiže priljubljenu majicu gore, spušta priljubljene helanke dole, ponosno nudeći golišavo, već dooobro zaobljeno gnezdo potomka mog potomka – i stavlja na njega moj dlan. Bojažljivo, sa zrncem nelagode, kao zbunjeno mače,

Zdenka Feđver: Nekoliko kratkih priča

OCMOLJENOST Izašla sam iz voza, nesigurna da li je uopšte svanulo. Ono što vidim na nebu, ali samo ako uporno tražim, okruglo je, izgleda kao sunce, ali može biti i pun mesec. Niti zrači, toplo, žuto, kao što smo navikli,

Zdenka Feđver: INSTINKT I DRUGE PRIČE

INSTINKT Kažu, naučnici, a njima se veruje, kada si sam i izolovan dugo vremena, a nigde dnevnog svetla, niti sata, da prolaznoš proveriš – u toj tami, ne znajući kada je vreme sna i vreme budnosti, tvoje telo radja ritam

Zdenka Feđver: PODSEĆANJA

Ponekad krenu duhovi stanovnika stogodišnje kuće, bez prizivanja, nekim svojim ritmom, nekim svojim rasporedom, od ugla do ugla, od vrata do vrata, ne zatvaram ih, krckaju stvari, neke sitnice nestanu da ih nikada ne pronadješ, nakrive se slike, zazveckaju i

Zdenka Feđver: KNJIGA

(Da Zlatku bude lakše) Dogovor sa direktorom lokalnih novina bio je ovakav: moje priče kreću u sledećem broju, a pošto oni nemaju para za honorar, muku muče i sa svojim platama, honorar će biti objavljivanje knjige, pod uslovom da priče

Zdenka Feđver: Žal

ŽAL Ni slutila nisam da sekira može izazvati toliko topline. Izronila je iz ugla podruma. Malecka. Kao za dečju šaku. A nije. Ja sam bila dete. Tata je njom, sedeći na jednom panju, na drugom seckao drva. Isključivo za potpalu.

Zdenka Feđver: Kratke priče

KISMET „Kada prostreš beli veš da se suši, a iznenada pljusne kiša, to znači da te muž vara“ – govorila je, ko bi drugi nego moja mama, pre više od pola veka, a ja sam je začudjeno slušala i dodavala

Zdenka Feđver: LEKCIJA

Niko od nas nije primetio kada je golub sleteo na kredenac i šćućurio se na samoj sredini, dok se sam nije oglasio. Sićurav, ni ptiče, ni ptica, molećivo je gledao u nas, nakostrešenog, slabašnog perja i još slabijeg glasa. Leto