Tag Archives: Zlatko Pangarić

2. априла 2013.   1 Comment

Zlatko Pangarić: FOTOGRAF

Počeo sam da fotografišem jer sam konačno imao fotoaparat, a imao sam konačno i vremena. U početku sam mislio da je dovoljno da snimam svoju okolinu – koja je posebna i jedinstvena – pa ću dobiti odmah takve posebne i

Ceo tekst
14. фебруара 2011.   4 Comments

Zlatko Pangarić: UREDNIK

(Imena izdavačkih kuća i urednika su izmišljena, i da se zna: to se meni nije dogodilo. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima ili situacijama može biti samo slučajna.) Kažem sebi jednog dana (mislim da je bila zima 1998-e): Ako misliš o

Ceo tekst
27. септембра 2010.   11 Comments

Zlatko Pangarić: GLAD

Ljudi trpaju u svoje mešine sve što su u stanju da sakupe, naberu ili iskopaju, zakolju ili oderu; sve što gmiže, pliva ili leti (Bogatija klasa zamera, naravno, domaćim crvima, preferira one uvozne – egzotične!); utuku gotovo celu krvavo zarađenu

Ceo tekst
6. септембра 2010.   2 Comments

Zlatko Pangarić: YUGO

Tog kobnog jutra…Zašto odmah pišem „kobnog“ i otkrivam barem pedeset posto priče? Nema veze…Moto mojeg pisanja je: „Ništa ne brisati! Pogotovo početak!“ Sve je važno! Ili: nemaš ti pojma brajko zašto je nešto „istrčalo“ iz tebe, da…Tog jutra je sve

Ceo tekst
9. августа 2010.   No comments

Zlatko Pangarić: DVA LETA I ZIMA

Izležavali bi se poput guštera na prepodnevnom suncu, lečili lošu volju, a onda oko devet-deset sati pecali sa keja, ili sa senovite obale među stablima srušenim u vodu… Popodne smo brali kupine i sakupljali gljive… Zanemarujući sve što se moglo

Ceo tekst
8. јула 2010.   No comments

Zlatko Pangarić: Plagijat

Sve srećne porodice…vidi mene, počeo sam kao Tolstoj! Bože me sačuvaj plagijata… – dok sam to izgovarao, gledajući ko otvara vrata, kafa je izletela iz džezve i prelila se preko šake i opekotine na palcu koju sam jutros zaradio na

Ceo tekst
24. маја 2010.   No comments

Zlatko Pangarić: JUTRO, SAT

Koliko je sati? 14:51. Dobro… dobro… Gledam bez veze u ekran moje stare dobre Nokie 6070 i ponavljam „dobro…dobro“… Zašto je to pa sada bitno? Koje? To. Koliko je sati. Pa bitno je. Sve je bitno! Ništa nije bitno! Znaš

Ceo tekst
7. априла 2010.   10 Comments

Zlatko Pangarić: MAG

Postoje simpatični i ljubazni ljudi, ali i vrlo ljubazni ljudi. Pokušavam već odavno da proniknem u tu tajnu „ljubaznosti“, u njen izvor. Ko se ne bi odmah setio Heseovih „Igrača staklenih perli“ koji su konflikte rešavali „dvobojem ljubaznosti“! Mislim, ipak,

Ceo tekst
12. фебруара 2010.   1 Comment

Zlatko Pangarić: PČELAR

Upoznao sam stolare, kovače, paore, dakle, ljude koje je njihov zanat, njihov posao, do te mere zaokupio/okupirao da gotovo sve (i život i smrt, i Boga i politiku) tumače iz te njihove „majstorske“ perspektive. U svakom zanatu se stiče logika,

Ceo tekst
27. јануара 2010.   4 Comments

Zlatko Pangarić: PRIJATELJ

Sedeli smo kod Milana i raspravljali kako se „pravilno“ kuva kafa. Već danima, godinama, Milan i ja sedimo kod mene ili kod njega – i raspravljamo. Bližio se inače kraj još jednog „dugog toplog leta“. Od ove nedelje više smo

Ceo tekst
20. децембра 2009.   9 Comments

Zlatko Pangarić: Ide Mile…

Sreo sam juče Mileta, školskog druga, a i vojničkog, iz davne 85-e. Dođemo u priči i do našeg dobrog Save koji je ostao zapamćen po sceni na Železničkoj stanici, u istom Bitolju, naime, Sava se, stojeći na vratima vagona, iz

Ceo tekst