Tag Archives: Zlatko Pangarić
Zlatko Pangarić: FOTOGRAF
Počeo sam da fotografišem jer sam konačno imao fotoaparat, a imao sam konačno i vremena. U početku sam mislio da je dovoljno da snimam svoju okolinu – koja je posebna i jedinstvena – pa ću dobiti odmah takve posebne i
Zlatko Pangarić: UREDNIK
(Imena izdavačkih kuća i urednika su izmišljena, i da se zna: to se meni nije dogodilo. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima ili situacijama može biti samo slučajna.) Kažem sebi jednog dana (mislim da je bila zima 1998-e): Ako misliš o
Zlatko Pangarić: GLAD
Ljudi trpaju u svoje mešine sve što su u stanju da sakupe, naberu ili iskopaju, zakolju ili oderu; sve što gmiže, pliva ili leti (Bogatija klasa zamera, naravno, domaćim crvima, preferira one uvozne – egzotične!); utuku gotovo celu krvavo zarađenu
Zlatko Pangarić: YUGO
Tog kobnog jutra…Zašto odmah pišem „kobnog“ i otkrivam barem pedeset posto priče? Nema veze…Moto mojeg pisanja je: „Ništa ne brisati! Pogotovo početak!“ Sve je važno! Ili: nemaš ti pojma brajko zašto je nešto „istrčalo“ iz tebe, da…Tog jutra je sve
Zlatko Pangarić: DVA LETA I ZIMA
Izležavali bi se poput guštera na prepodnevnom suncu, lečili lošu volju, a onda oko devet-deset sati pecali sa keja, ili sa senovite obale među stablima srušenim u vodu… Popodne smo brali kupine i sakupljali gljive… Zanemarujući sve što se moglo
Zlatko Pangarić: Plagijat
Sve srećne porodice…vidi mene, počeo sam kao Tolstoj! Bože me sačuvaj plagijata… – dok sam to izgovarao, gledajući ko otvara vrata, kafa je izletela iz džezve i prelila se preko šake i opekotine na palcu koju sam jutros zaradio na
Zlatko Pangarić: JUTRO, SAT
Koliko je sati? 14:51. Dobro… dobro… Gledam bez veze u ekran moje stare dobre Nokie 6070 i ponavljam „dobro…dobro“… Zašto je to pa sada bitno? Koje? To. Koliko je sati. Pa bitno je. Sve je bitno! Ništa nije bitno! Znaš
Zlatko Pangarić: MAG
Postoje simpatični i ljubazni ljudi, ali i vrlo ljubazni ljudi. Pokušavam već odavno da proniknem u tu tajnu „ljubaznosti“, u njen izvor. Ko se ne bi odmah setio Heseovih „Igrača staklenih perli“ koji su konflikte rešavali „dvobojem ljubaznosti“! Mislim, ipak,
Zlatko Pangarić: PČELAR
Upoznao sam stolare, kovače, paore, dakle, ljude koje je njihov zanat, njihov posao, do te mere zaokupio/okupirao da gotovo sve (i život i smrt, i Boga i politiku) tumače iz te njihove „majstorske“ perspektive. U svakom zanatu se stiče logika,
Zlatko Pangarić: PRIJATELJ
Sedeli smo kod Milana i raspravljali kako se „pravilno“ kuva kafa. Već danima, godinama, Milan i ja sedimo kod mene ili kod njega – i raspravljamo. Bližio se inače kraj još jednog „dugog toplog leta“. Od ove nedelje više smo
Zlatko Pangarić: Ide Mile…
Sreo sam juče Mileta, školskog druga, a i vojničkog, iz davne 85-e. Dođemo u priči i do našeg dobrog Save koji je ostao zapamćen po sceni na Železničkoj stanici, u istom Bitolju, naime, Sava se, stojeći na vratima vagona, iz
