Nikola Šimić Tonin & Žaklina Glibo: PUŠKOM NA SLAVUJA
Kad se samo sjetim kako je nekada, ne tako davno, dolazak u selo Plavno kraj Knina, tromeđi Dalmacije, Bosne i Like, bio dolazak u svijet ptica. Cvrkut ptičjeg carstva nosio…
Sande Dodevski: Pamuk i kutija cigareta
Bio je to makedonski štand knjiga! Sajamski. Zastadoh i s dosta sjete pomiješane s neizbježnom radoznalošću zagledah se u naslove, sve dok mi se na jednom od njih ne zaustavi…
Aleksandar Ćuković: Papirno raspeće
Uvježban sam i naučen na stranicu. Ne na broj karaktera, ne na pasuse, glave, rečenice, samo na jednu jedinu stranicu bilo kog formata. Uvježban i naučen kao što se životinja…
Petra Veres: Vijugava ulica
Vijugava ulica i moja ludost su me zbunjivali. Vetar mi je čupao kosu i dokazivao koliko je priroda iznad nas. Svi smo mi samo mali ljudi koji žude za nečim…
Dragan KRSNIK: ROMOR MITA – večiti arhetipi kao podloga izgradnji Novog Čoveka
Ključne reči: Popa, mit, religija, sistem, moral, novi čovek, terapija pesmom, arhetip, romor, folklor, simboli. „Po celu noć letiš nebom I s crnim se ognjevima biješ Za sunčevo nasleđe“ „Nebojša…
SA OVOG SVETA NIKADA SE ŽIV NEĆU IZVUĆI, STIV ERL
Izdavač- GEOPOETIKA, BEOGRAD (2014) Autor prikaza – Živko Ivković Uz naslov i naslovna korica sa špricem su žurnal–nagoveštaj za jednu zaista turobno-zlokobnu storiju o glavnim junacima ove knjige: Doku, Grejs,…
David KECMAN DAKO: SVETLOST S DNA PONORJA (I okamenjena – bdi nad nerođenim)
Pri samom morskom dnu, u stenovitom lavirintu, i ne bilo gde, već tamo gde je najgušća, tama neprozirna, srasli s kamenjem koje ni Sunce ne vide otkad se svet, najpre…
Danijela Milosavljević: TIŠINA
Mama! Mamice! Zašto me ne čuješ? Nedostaje mi tvoja nežnost. Pomiluj mi promrzli obraz. Bilo bi lepo kada bi me ponekad zagrlila, onako „iz bezveze“, i onda me čvrsto držala…
BOŠKO TOMAŠEVIĆ: ODLOMAK IZ ROMANA „PRIČA KOJU SAM ŽELEO SEBI DA ISPRIČAM“
Sam sa sobom. Sebi blizu. “U svom sam naručju, držim se u svom naručju, bez nežnosti, ali verno, verno”. Roditelji su u svojoj kupi svetlosti. Ja, zgrčen u postelji, malen,…
Viktor Radonjić: PODRUM
Porodična jednospratana kuća u malom mestu. Na spratu. Višnja postavlja tanjir sa kuvanim povrćem na stočić pored fotelje – tu sedi majka, Dušanka. Višnja joj čisti lice, briše je ispod…
Zoran Škiljević: Muke po Matiji
Tiruriruriru, zasvira telefon. Šta ću, javim se. Moja cica, ko bi drugi. Dosađuje se na poslu, ne zna šta će sa sobom, pa me zove da vidi šta ja radim,…
Slavko Mali: CRNA PTICA
Na klupi u parku sedeo je čovek. Bio je obično obučen. U prosečno sivo penzionersko odelo koje se uz prosedu kosu uklapalo u opšte sivilo njegove pojave. Čak je i…