Category Archives: Eseji
Aleksa Đukanović: DELO MIROSLAVA KRLEŽE U SRPSKOJ KULTURI
Vrijeme je, da se spali i uništi i razbije najveća laž sviju naših sakrosanktnih laži, legendarna laž nad lažima, laž hrvatske književnosti! Miroslav Krleža, Hrvatska književna laž, Plamen, br.1, 1.januar 1919. str. 31-40. Bauk Miroslava Krleže kruži nad Srbijom. Pomenuti
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: BEZ PLANA PUTOVANJA
(Bedeker slučajnosti ili hermeneutika zaustavljenog trenutka) Odlaziti – vraćati se. Penjati se – spuštati se. Trčatu – stati. Tražiti se – ne nalaziti se. Ne mirovati – putovati… Sve, ako se može – mora se. Ne može se – ne
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRIČA, SEĆANJE, NIŠTA
Mogu se pričati razne priče. I pisati, uostalom. One dođu i odu. Iza njih ostaje sećanje, kao po dužnosti, po zadatku, po nepisanom pravilu. U sećanju su priče pohranjene, kao u trezoru. Ili kao u biblioteci, to je nekako bliže.
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: ZDUŠNO BEZDUŠNO
VIKTOR JEROFEJEV: ENCIKLOPEDIJA RUSKE DUŠE , Geopoetika, Beograd 2001 Čitajući roman Enciklopedija ruske duše, neminovna je asocijacija, kako očigledno neki pisci žele i uspevaju da napišu studiozna, često i edukativna dela, sa namerom da precizno objasne određeni pojam ili da
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: JESAM ILI NISAM (NERAZREŠIVE DILEME)
Priznajem; jako sam, veoma jako, očajnički skoro, motivisana za pisanje romana! Radim, pokušavam, godinama ga pišem, ali se ne trudim i da ga napišem. Smatram da sam svoj medievalistički roman napisala, ali on još može da se dopunjava, zapravo to
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PREČICA MOG PROSTRANSTVA: INSPIRACIJA*
SVE NA SVETU POSTOJI DA BI SE NAPISALA JEDNA PESMA Moma Dimić …rano jutro tog kasnog leta ostavljalo me je samog na ostrvcetu perona: bez grada, bez njegove tajne. Više niko nikog nije čekao. Dovoljne su bile samo dve rečenice
Jadranka Milenković: Ilijada ili Odiseja
Ilijada ili Odiseja? Kastel ili Fernando? Paranoik ili šizofrenik? Tri pitanja koja naizgled nemaju ništa zajedničko, osim ako, kao početnu premisu, ne usvojimo pretpostavku da se sve može misliti, sve pitati, reći, pa čak i napisati. Kakva opuštajuća, opasna, oslobađajuća
Jadranka Milenkovic: Avramov paradoks ili roditelj kao čovekov najveći (ne)prijatelj
Pitanje slobode čoveka jedno je od ključnih pitanja kojim se bave mislioci različitih struka i opredeljenja otkad je čoveka i mišljenja. Mora se priznati da uz sva ograničenja postavljena na rođenju, ograničenja koja donosi fizičko telo kao takvo, zatim ona
Anđelko Zablaćanski: DANAŠNJE POETSKO STVARALAŠTVO
Poezija je najuzvišeniji vid umetnosti. Njena srž i suština. Nažalost, danas mnogi pesnici je svode na običnost i trivijalnost, zaboravljajući, slučajno ili namerno, da samo pesma u kojoj je pesnik stavio svoju dušu na papir jeste poezija. Pesma mora da
Nikola Šimić Tonin: Ono drugo lice bh. podzemlja
Više se i ne pretjeruje kada se kaže da Bosne nema trebalo bi je izmisliti. Tragom ove osvjedočene istine evo jednoga neobičnoga osvrta. Šeik od Alipašina, Super Beba, Sem Kleper, Bomba, Bubuljica, Maljutka, Van Gogo, Krajiški Rambo, samo su neki
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PUPČANA VRPCA RODNOG GRADA
ESEJ (ZORAN ILIĆ: NEPOZNATI I GRAD) Onaj čitalac, koji je navikao da najpre pogleda poslednje redove knjige, neće ni znati da upravo otkriva razrešenje enigme do koje nas pisac Zoran Ilić vodi, razvijajući radnju svog romana kroz tri glavna junaka,
Jadranka Milenković: Mit o ženskom pismu
Ono čega nema u rečima, u usmenoj ili pisanoj književnosti, osuđeno je na zaborav, prećutkivanje, a samim tim i nepostojanje. Sve što je moglo biti preneto, iz najdalje prošlosti, do nas je stiglo kroz stih, sliku koju je oslikao pesnik
