Category Archives: Eseji

Nikola Šimić Tonin: Ono drugo lice bh. podzemlja

Više se i ne pretjeruje kada se kaže da Bosne nema trebalo bi je izmisliti. Tragom ove osvjedočene istine evo jednoga neobičnoga osvrta. Šeik od Alipašina, Super Beba, Sem Kleper, Bomba, Bubuljica, Maljutka, Van Gogo, Krajiški Rambo, samo su neki

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PUPČANA VRPCA RODNOG GRADA

ESEJ (ZORAN ILIĆ: NEPOZNATI  I GRAD) Onaj čitalac, koji je navikao da najpre pogleda poslednje redove   knjige, neće ni znati da upravo  otkriva  razrešenje enigme do koje  nas pisac Zoran Ilić vodi, razvijajući radnju svog romana kroz tri glavna junaka,

Jadranka Milenković: Mit o ženskom pismu

Ono čega nema u rečima, u usmenoj ili pisanoj književnosti, osuđeno je na zaborav, prećutkivanje, a samim tim i nepostojanje. Sve što je moglo biti preneto, iz najdalje prošlosti, do nas je stiglo kroz stih, sliku koju je oslikao pesnik

LjILjANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: OSAM RAZLOGA KOJI VEZUJU KAZIMIRA MALJEVIČA ZA UKRAJINU

Godine 1915. se na slikarskoj sceni pojavio i postao poznat širom celog sveta, znameniti CRNI KVADRAT. U čast njegove stogodišnjice, UNESKO je 2015. godinu proglasio godinom Kazimira Maleviča, autora čuvenog dela. Ova slika postoji u četiri svoje originalne varijante i

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: IZNAD REKE BEZ OBALA (Andreas Okopenko: Leksikon roman)

Predviđam teška vremena, jadikuje inženjer…Postojaće vodeća klasa i ogroman broj kompjuter – proletarijata, zovem ih skraćeno KP…Pitanje je – ko odnosi pobedu: Masa koja će u tom slučaju uništiti čitavu civilizaciju i iznova početi kao iz kamenog doba ili –

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRIČE IZ BEČKE KAFANE

ESEJ – KOMPILACIJA Oduvek Beč nosi na sebi neprikosnoveni pečat austrougarske prestonice: nedeljni mimohodi konjice glavnom ulicom, blještavi balovi na kojima se pod obavezno plešu valceri, kolovozi zakrčeni kočijama, trotoari pod suncobranima koji kriju lica (dodatno, pod šeširima) otmenih frojlajn.

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: BITI NEGDE

Soba je mračna, bez pogleda bilo kuda, stari višedecenijski zidovi, divlja morska plaža, zapuštena, travom obrasla, staza, nedostupni luksuzni apartmani, i jedno isto, srećom, darežljivo nebo, puno iznenađenja, bljeska i velikog praska u malom (munje i gromovi), kratki letnji izlet

Rajko Blagojević: MANIFESTI SIGNALIZMA

Sažetak: Signalistički umetnički pravac nastao je iz eksperimenta koji je za cilj imao sinkretizam nauke i poezije, nazvan scijentizam. Programski tekstovi koji su ga konstituisali izlazili su u periodu od 1967. do 1970. godine, i bavili su se osnovnim poetičkim

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PARADOKSI JEDNE NACIJE

Istočna Evropa predstavljala je područje neverovatnog duhovnog napona jer je upravo ovaj deo kontinenta nekada bio svojevrstan raj kulturne, jezičke i etničke raznovrsnosti i koegzistencije u kome su se stvarala neviđena kulturna i intelektualna blaga. Ovaj svet je globalan i

ESEJ O MOMI DIMIĆU: BEOGRAD BILO GDE I BILO KAD

Na upravo završenom Drugom međunarodnom konkursu POŠTO BEOGRAD posvećenom Momi Dimiću, prvu nagradu za esej BEOGRAD BILO GDE I BILO KAD, posvećen poznatome književniku, dobila je književnica Ljiljana Pantelić Novaković. Čitati putopisni opus Mome Dimića je isto što i uroniti

Ljiljana Pantelić–Novaković: IME SUDBINE (Nomen est omen u drami UJKA VANJA)

Ime je znak (znamenje, predznak, kob, slutnja) koji nagoveštava sudbinu i karakter ličnosti. Tvrdnju nomen est omen primenio je Anton Pavlovič Čehov u drami Ujka Vanja. Kada se sklope korice knjige, otkriva se , možda sasvim slučajno, da su imena,

Elmir Đoković: IDU DANI

Off line Eto, bliži se nova godina. Još jedna više. Prva kriza srednjih godina ‘spucala’ me je već u dvadeset i devetoj, jer sam se bojao kročiti u tridesetu. Trideseta mi je bila strašna, tačno sam želio izvršiti suicid prije