Tag Archives: David Kecman Dako

David KECMAN DAKO: ZAPISI O VLASTITOM BIVSTVU

Zdenka FEĐVER  „Prtine ; Autorsko izdanje;  Sombor, 2016. Najpre „Pufnice i ježevi“ (2006), potom i knjiga pod nostalgičnim, višeznačnim uskličnim naslovom „EH“ (2010), a sada i delom „Prtine“, trećom knjigom istovetnog proznog koncepta i srodne osećajnosti, Zdenka Feđver ostaje dosledna

David KECMAN DAKO: ISKLJUČEN IZ SVEMIRA /Pred polazak u neminovno/

– Nikad mu to ne mogu zaboraviti! Samo jedna rečenica bi dovoljna da u prolazu kroz park, na putu od stana do redakcijskog stola, podignem pogled s vrha svoje male senke koju pratim, da nenadano izađem iz sebe, Iz svoje

David KECMAN DAKO: SA LIMANA ONO DVOJE (Nemilo)

1. On ispred nje, a Ona (klasika) iza njega. On sa velikim, crnim šeširom, dugim šalom oko malo na desnu stranu iskrivljenog vrata, a još ga ima skoro do poruba dugog crnog kaputa, spreda i otpozadi. Leva ruka u džepu,

David KECMAN DAKO: Priča iz sna

Velika dvorana, čini se nepregledna. Sva u belom. Beli zidovi, beli okviri prozora. Bela vrata, beli bolnički kreveti, ormarići, zavese, bele plahte… Samo glave bolesnika, sve u dubokom snu, različne. U danu koji neminovno stiže, iz ove dvorane odlaze samo

David KECMAN DAKO: SKOK I Z MESTA (O smisaonosti putovanja)

Buđenjem misao: – Biti na drugom mestu! I nedoumica:- Nije li to pobuna, otpor datosti, neminovnosti, ustaljenom poretku stvari, zadatom i poprilično dosadnom redosledu svakodnevnog zbivanja od osvita do jedino izvesne noći, kretanju sa unapred znanim ishodom ispune li se,

David KECMAN DAKO: BIĆU TAMO PRE TEBE

N e s a n i c a – … Bojim se da opet neću moći! – Misliš? – Znam! Uvek mi je tako. Zalud svaki pokušaj… – Čemu takva i tolika malodušnost? – Nije malodušnost, nego priznanje. Moj biološki

DAVID KECMAN DAKO: Kapljom/Linija rizika

ISTORIJA N E S A N I C E Sabiram ožiljke. Činim to «darovan» nesanicom usred leta u kom’ se do neba uspeše zidovi sazdani od paučinaste magle, od gnoja i izmeta velikih međaša po čijem naumu, od iskoni tako,

David Kecman Dako: Košmar, druga obala

(Nestajanje) Zamagljen prozor. Otvorilo se nebo. Pada sneg. Zagnjuriću glavu u dlanove, palčevima što jače stiskati slepoočnice sve dok ne iščezne košmar za koji svi koje znam govore kako je to jedan i jedini život, a čine sve, uglavnom tako,

David Kecman DAKO: U GNEZDU OD SUNČEVIH ZRAKA

Ne tako često, ali bivšem dečaku događalo se, obično noću i posle povratka iz duge šetnje, najčeše, gotovo nezaobilazno, u proleće, kad zamirišu jorgovani, da ponovo potraži omanju kutiju u kojoj čuva ono malo fotografija iz detinjstva. Uzima ih lagano

David Kecman Dako: Svetionik/Živi zid

(Na papiru prah od zvezda) 1. Preda mnom, na stolu otvorena knjiga, belih korica. Pre nastavka čitanja, prisećam se, zalio sam cveće u saksijama na obe terase, zaključao obe brave na ulaznim vratima, iz polumračnog predsoblja, kroz špijunku, pogled na

David KECMAN DAKO: Živa slika

(U postelji od mora) Ogromno platno na štafelaju ispunjeno golubovima. Čini se bezbroj ih je, ali prozračna plavet u pozadini ostvarena tako da ima mesta i za pristizanje novog jata skrivenog iza oblačića oslikanih kao da su talasi pučine ili

David KECMAN Dako: Dodir iz pepela

(Memento za J.) Jedini trenutak u kome bi koprena strogosti padala sa njenog lica, a potom bi se osmehnula i, kao da mi iskrom blagosti u pogledu stavlja do znanja da ne kažem ništa više, da je to početak i