Lada Vukić: Marin blagoslov
Zvali smo je jednostavno, luda Mara. Bila je to žena, neodređene dobne starosti, mala, sitna, pogrbljena, s licem na kojem je vrijeme ostavilo duboko izbrazdan putokaz života. Na njoj vječno,…
Film, muzika, izložbe... Književnost, pozorište...
Zvali smo je jednostavno, luda Mara. Bila je to žena, neodređene dobne starosti, mala, sitna, pogrbljena, s licem na kojem je vrijeme ostavilo duboko izbrazdan putokaz života. Na njoj vječno,…
I.P. bio je tako siromašan, u selu se počelo govoriti za nekoga, nije baš da je imao, ali nije ni da nije imao kao što nema Ivan Petrović. A koliko…
Opet sam na mojim dotrajalim stepenicama što vode u dotrajalu kućicu u kojoj sam dotrajala ja. I nitko ne može pretpostaviti, ni približno, nema ni „vruće – hladno – mlako“,…
INSTINKT Kažu, naučnici, a njima se veruje, kada si sam i izolovan dugo vremena, a nigde dnevnog svetla, niti sata, da prolaznoš proveriš – u toj tami, ne znajući kada…
Pogledao je preko ograde u crvenilo smiraja. Odsjaj umirućeg sunca protezao se u širokom potezu od mesta njegovog dodira sa okeanom, sve do samih brazdi koje je u mirnu vodu…
Krenuo je oko pola sedam iz svoje rezidencije koja je bila smještena visoko iznad grada u kojem je on, živući klasik i nenadmašni mislilac, odrastao i postao čovjek. Nije se…
Bio je početak mjeseca kolovoza. Pošto sam završio sa satom vožnje u Auto školi, došao sam u Zagrebačku ulicu na samom izlazu iz grada, sjeo sam na zidić na pločniku…
(odlomak iz romana) 16. Oduvek je volela leto i oduvek je volela jutra, posebno letnja. Kada bi mogla da bira, vreme bi zaustavila baš u jednom jutarnjem trenutku, toplom, zračnom,…
Dolazim, Svetlana… Dolazim… Tri su vranca uginula podamnom. Ipak… Dolazim i nosim ti poklone. Ponekad se upitam da li je burma još uvek na tvome prstu? Da li je moje…
Sam kraj predgrađa oduvek je bio prebojen mračnim bojama. Obrastao u visoko šiblje, vazda prekriven plavičastom maglom, ispunjen nekim zazornim kricima, delovao je odbačeno i zaboravljeno i od Boga i…
„Trebale bi mu pomoći.“ Čovjek je ležao na nogostupu. „A kak’? Sigurno je pijan, ne buš ga ti valjda ispumpavala? Klošar.“ „Nije klošar. Vidiš da je u odijelu.“ Primijetila je…
Odlomak iz knjige LUCIFEREZA, Ukronija, Beograd 2010. Nije važno kad, nije važno gde, nije važno kako, tek pristao sam. Pristao sam da me ubede na jedan tako jeretičan čin. Trebalo…