Category Archives: Teorija i drama

Алекса Ђукановић: ДНЕВНИК 2020

Што интересира свијет данас прије свега? Под свијетом, подразумијевамо оног просјечног човјека који се зове „uomo qualunque“. Хоће ли се живот продужити? Просјечни човјек необично је заинтересиран за дужину свога живота, јер се, ипак, у свему томе нереду око нас

U PROZI O PESMI

TEKST I FOTOGRAFIJA LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ 15. 08   7. 46 AM    Pesma je njenom tvorcu vid terapije (bar, tako se čini). Iznenadi svojom  najavom, ali lek nije još gotov, već mora da se pripremi. Sastav mu je nepoznat, a

DOVOLJNO SKRIVEN DA BUDE OTKRIVEN

Tekst i fotografije – LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ U rano jutro, autobus počinje da ostavlja nas, svoje putnike, ispred izabranih odmarališta. Probija se, propinjući se serpentinama kroz planinski predeo, dodatno orošen toplom majskom kišom i sa vrhovima prošaranim  pramenovima magle.  Stižemo

Čedomir Janičić: KRIPTIDI (dramolet)

Kako je lako ne biti nežan, višnjik snežan kraj tebe vene sam. Kako se lako uspava seta, smiraj leta kraj tebe nepoznat. Intro Zamislimo jedan veliki politički miting. Zatim još jedan, podjednako veliki, kontramiting. Onda jedan veliki koncert na otvorenom,

Aleksa Đukanović: KARAKTERI

Kratak dramski komad LICA: STARIJI GOSPODIN, penzioner, crni šešir na glavi, bež sako, vrlo smiren karakter (oko sedamdeset pet godina) MLAĐI ČOVEK, onizak, ćelav potpuno – čvorugave glave poput poveće bundeve, izrazito velikog nosa, dlake u ušima, guste sede obrve,

Aleksa Đukanović: DELO MIROSLAVA KRLEŽE U SRPSKOJ KULTURI

Vrijeme je, da se spali i uništi i razbije najveća laž sviju naših sakrosanktnih laži, legendarna laž nad lažima, laž hrvatske književnosti! Miroslav Krleža, Hrvatska književna laž, Plamen, br.1, 1.januar 1919. str. 31-40. Bauk Miroslava Krleže kruži nad Srbijom. Pomenuti

Aleksa Đukanović: FRAGMENTI DNEVNIKA IZ GODINE 2017.

Februar 2017 11. februar 2017, podne Osnovne pretpostavke oko Gogoljevog ludila ni do danas nisu u potpunosti utanačene. Ne zna se, dakle, zbog čega je Nikolaj Vasiljevič u sumanutom nastupu prezira spram svoga celokupnog dela, spalio nastavaka Mrtvih dušakoncem februara

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: BEZ PLANA PUTOVANJA

(Bedeker slučajnosti ili hermeneutika zaustavljenog trenutka) Odlaziti – vraćati se. Penjati se – spuštati se. Trčatu – stati. Tražiti se – ne nalaziti se. Ne mirovati – putovati… Sve, ako se može – mora se. Ne može se – ne

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRIČA, SEĆANJE, NIŠTA

Mogu se pričati razne priče. I pisati, uostalom. One dođu i odu. Iza njih ostaje sećanje, kao po dužnosti, po zadatku, po nepisanom pravilu. U sećanju su priče pohranjene, kao u trezoru. Ili kao u biblioteci, to  je nekako bliže.

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ:  ZDUŠNO BEZDUŠNO

 VIKTOR JEROFEJEV:  ENCIKLOPEDIJA RUSKE DUŠE , Geopoetika, Beograd 2001 Čitajući  roman Enciklopedija ruske duše, neminovna je asocijacija, kako očigledno neki pisci žele i uspevaju da napišu studiozna, često i edukativna dela, sa namerom da precizno objasne određeni pojam ili da

Olga LALIĆ-KROWICKA: DEBI GOSPODINA HVASTOVSKOG

AKT I Scena I U državi o kojoj su samo ptice čule vodi se rat između Uragana i Žene, koja leži, ali nastoji ustati. Gola i izgrebana želi obući plašt, koji su za nju bacile ptice. Nije ga stigla obući,

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: JESAM ILI NISAM (NERAZREŠIVE DILEME)

Priznajem; jako sam, veoma jako, očajnički skoro, motivisana za pisanje romana! Radim, pokušavam, godinama ga pišem, ali se ne trudim i da ga napišem. Smatram da sam svoj medievalistički roman napisala, ali on još može da se dopunjava, zapravo to