Category Archives: Teorija i drama

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: BEZ PLANA PUTOVANJA

(Bedeker slučajnosti ili hermeneutika zaustavljenog trenutka) Odlaziti – vraćati se. Penjati se – spuštati se. Trčatu – stati. Tražiti se – ne nalaziti se. Ne mirovati – putovati… Sve, ako se može – mora se. Ne može se – ne

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PRIČA, SEĆANJE, NIŠTA

Mogu se pričati razne priče. I pisati, uostalom. One dođu i odu. Iza njih ostaje sećanje, kao po dužnosti, po zadatku, po nepisanom pravilu. U sećanju su priče pohranjene, kao u trezoru. Ili kao u biblioteci, to  je nekako bliže.

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ:  ZDUŠNO BEZDUŠNO

 VIKTOR JEROFEJEV:  ENCIKLOPEDIJA RUSKE DUŠE , Geopoetika, Beograd 2001 Čitajući  roman Enciklopedija ruske duše, neminovna je asocijacija, kako očigledno neki pisci žele i uspevaju da napišu studiozna, često i edukativna dela, sa namerom da precizno objasne određeni pojam ili da

Olga LALIĆ-KROWICKA: DEBI GOSPODINA HVASTOVSKOG

AKT I Scena I U državi o kojoj su samo ptice čule vodi se rat između Uragana i Žene, koja leži, ali nastoji ustati. Gola i izgrebana želi obući plašt, koji su za nju bacile ptice. Nije ga stigla obući,

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: JESAM ILI NISAM (NERAZREŠIVE DILEME)

Priznajem; jako sam, veoma jako, očajnički skoro, motivisana za pisanje romana! Radim, pokušavam, godinama ga pišem, ali se ne trudim i da ga napišem. Smatram da sam svoj medievalistički roman napisala, ali on još može da se dopunjava, zapravo to

Dobrivoje Stanojević, Hororskop њежnosti, (2003), Mali Nemo, Pančevo

AUTOR PRIKZA: dr Mirko Jakovljević Postoje knjige kojima se čitaoci rado vraćaju. Takođe ima knjiga koje književna kritika na neki način „arhivira“ a koje zaslužuju da im se ponovo posveti dužna pažnja. Da se autorski rad pesnika sagleda iz ugla

Ivan Despotović : Priče natprirodne mašte

(osvrt na prozu A. Blaževića) Aleksandrove priče, koje se kao knjiga prvi put pojavljuju davne 1993. godine, mogle bi nam se učiniti kao fantastične pripovetke koje pomalo stivenkingovski probijaju svoj žanr, da nema one podloge i socrealizma na kojima on

LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: PREČICA MOG PROSTRANSTVA: INSPIRACIJA*

SVE NA SVETU POSTOJI DA BI SE NAPISALA JEDNA PESMA Moma Dimić …rano jutro tog kasnog leta ostavljalo me je samog na ostrvcetu perona: bez grada, bez njegove tajne. Više niko nikog nije čekao. Dovoljne su bile samo dve rečenice

Tanja Jurečič: HIOSOVE SUZE

Priča o Hiosu je priča o preživljavanju. O bogatstvu i tragediji, o privilegiji i ceni za nju. To je priča o neobičnom identitetu i drvetu koje samo tamo i nigde više na svetu daje lekovitu smolu koja se naziva mastika.

Jadranka Milenković: Ko upravlja životom Jozefa Valzera?

Jedno od pitanja kojim pasionirani čitaoci današnjice mogu da pristupe savremenoj literarnoj produkciji jeste i – kako bi Kafka pisao danas, da je svedok vremena automatizacije, robotike, smart telefona i društvenih mreža. Kako bi izgledao svet kojim bi se kretao

Anđelko Zablaćanski: SKEČEVI

PARAZITI Razgovaraju Pera i Žika. ŽIKA: Vidiš li ti ovo zlo, moj komšija? PERA: Vidim, Žiko, kako ne bih video, Samo, ne znam na šta misliš. ŽIKA: Mislim na ovu našu omladinu. Gledaj samo. PERA: Šta ti smeta omladina? Pa,

Jadranka Milenković: Ilijada ili Odiseja

Ilijada ili Odiseja? Kastel ili Fernando? Paranoik ili šizofrenik? Tri pitanja koja naizgled nemaju ništa zajedničko, osim ako, kao početnu premisu, ne usvojimo pretpostavku da se sve može misliti, sve pitati, reći, pa čak i napisati. Kakva opuštajuća, opasna, oslobađajuća