Zoran Ilić: Fotografije
1. I’m so alone, kao da kaže nepoznata devojka na fotografiji. Ali, ne kaže. Ona samo ćuti, kulira, i čeka da se na semaforu upali zeleno, pa da krene tamo…
Bojan Marjanović: Oni
Sede za stolom na osunčanoj terasi. Iako sunce greje, oboje su obavijeni teškim džemperima i imaju polulitarske šolje čaja uz sebe. Ona lista časopis, a on proverava mail na labtopu.…
Zlatko Pangarić: GLAD
Ljudi trpaju u svoje mešine sve što su u stanju da sakupe, naberu ili iskopaju, zakolju ili oderu; sve što gmiže, pliva ili leti (Bogatija klasa zamera, naravno, domaćim crvima,…
Miroljub Todorović: ERUPTIVNI STVARALAC
(Reč na svečanoj dodeli nagrade “Priznanje Krleža“) Dragi prijatelji, zahvaljujem se na priznanju koje nosi ime najvećeg hrvatskog književnika i jednog od književnih velikana na ovim južnoslovenskim prostorima koji su…
Milivoj Anđelković: PUTNICI ZA SIDNEJ
Sparina u maju ošamutila je grad. Nad pločnicima je lebdela aura leta, između senovitih kestenova siluete prolaznika su se rasplinjavale na jari. U hladu bašte i u novokomponovanim kafićima oko…
Daniel Radočaj: EARLY THIS MORNING…
EARLY THIS MORNING WHEN YOU KNOCKED UPON MY DOOR (and I said hello satan i belive it’s time to go) Živko Ivković – Kulturni centar Šabac, 2010. Šabac Koliko je…
Ljiljana Tadić: U MEĐUVREMENU, IZMEĐU STARENJA I…
To da starim pouzdano znam, pričam sve češće o bolesti, zdravoj ishrani. Čak sam i cigare ostavila, i šetam svaku noć, ne večeram, jedem voće. Brutalno mijenjam navike u skladu…
Miroslav Pelikan: Otok
Maksimilijan Volf, Maks jednostavnije, bio je ponešto zbunjen liječnikovim riječima. – Ne, ne smijete nikako odgađati odmor. Potpuno ste iscrpljeni fizički, no psiha vam je još u gorem stanju. Vaši…
Semir Gicić: Šta se dogodilo drugu Milivoju?
„Ko ne zna, a ne zna da ne zna,opasan je – izbegavajte ga. Ko ne zna,a zna da ne zna, dete je, naučite ga. Ko zna,a ne zna da zna,spava-probudite…
Divna Lulić Jovčić: Tri priče
BELOM BARKOM U NEPOVRAT U belini bolničke postelje jedva da se i nazirao. U poludremežu nametnutom lekovima, na putu do sna gde mu je pribežište i spas od nesnosnih bolova…
Zlatko Pangarić: YUGO
Tog kobnog jutra…Zašto odmah pišem „kobnog“ i otkrivam barem pedeset posto priče? Nema veze…Moto mojeg pisanja je: „Ništa ne brisati! Pogotovo početak!“ Sve je važno! Ili: nemaš ti pojma brajko…
Bojan Marjanović: PEPELJUGA
Čudno je raspoloženje u gradu krajem leta. Ljudi jure da uhvate svaki trenutak zabave koji su propustili zato što su radili nešto drugo. Odvratna atmosfera lažnog zabavljanja. Noć za gutljaj…